FMK

EKIPA

2008-05-04T11:31:00.002+02:00

Kao sto se i vidi, mi smo se na ovom blogu bavili fakultetima, nasim i stranim. Prvi cilj nam je bio da objavimo neke zanimljivosti do kojih nije bilo tesko doci, a koje ipak mali deo nas zna. To je pre svega radio moj kolega Aleksandar. Kolega Milos je nas glavni covek, bez njega verujem da bi bilo mnogo teze uraditi ovaj zadatak! Uglavnom svi postovi koji je trebalo objaviti su isli prvo kod njega na proveru, mora neko da da zeleno svetlo. Koleginica Mia je zasluzna za slike i tekstove pojedinih nasih fakulteta. To bi trebalo da bude prikaz toga kako se kod nas, u zemlji u Beogradu, radi, koja je propaganda i prezentacija pojedinih fakulteta, sta je to sto oni nude i sta ocekuju. Marko je nas dizajner, mislim da je on zajedno sa Milosem odradio sjajno taj deo. Ja sam bila zaduzena, pre svega, za tekstove, autorske. Zapisana su neka moja razmisljanja, sa kojima se moje kolege slazu tako da su onda to nasa razmisljanja i stavovi. Sve u svemu, sve sto je radjeno na ovom blogu radjeno je tako da bude zanimljivo, da onome ko ovaj blog poseti ne bude dosadno. Nadamo se da smo makar delimicno uspeli u tome!

Sta bi bilo kad bi bilo?

2008-05-04T10:46:00.003+02:00

Pre par dana sedeli smo svi u kaficu, konacno smo uspeli da se dogovorimo i nadjemo posle sto godina, moje drustvo sa faksa, ljudi koji rade, takodje, na ovom blogu i ja. I uopste ne znam kako smo od svega moguceg dosli na temu idealnog fakulteta, kako bi on trebalo da izgleda.
Moja jedina ideja koja se tice idealnog faksa bila su mnogobrojna inostrana putovanja koja bi fakultet tako lepo organizovao da mi uopste ne bi morali da se sekiramo ni oko cega. Svasta bi videli, a zezanje bi sigurno bilo na nivou! A, valjda bi bilo i viznih olaksica, znate za nas divne, pametne studente? Ovu moju zamisao su prihvatili, ali nije bila tako intetresantna kao sto je prostorija za ljubljenje koju je predlozio jedan kolega. Eto sta njima muskima fali! Kaze, bila bi velika, prostrana i, apsolutno, samo dostupna za one koji ce da se ljube. Mogu i da pricaju, ali moraju i da se ljube! Zatim, sloboda govora, mesto na koje mozes da dodjes i pricas sta zelis, a valjda ce te neko i slusati, kad postoji u drugim zemljama sto ne bi i kod nas?! I poslednja, ali ne i losa ideja, teretana i prostor za razne igrice. Zavisi od toga sta vam je afiniet, pa kad vas iznervira profesor vi lepo odete i dizete tegove ili igrate fliper, umesto da se derete i histerisete na sve redom. A da, zamalo da zaboravim, za leto bi bilo divno kad bi postojao jedan bazen, pa onda krajnje opusteno, malo predavanja, malo koktelcici i suncanje, pa onda idemo na ispit totalno relaksirani i opusteni, a onda se vratimo na bazen da proslavimo uz jos malo koktela. Idealno, studenti po ceo dan na fakultetu, pa valja i upravu uciniti zadovoljnom i srecnom. I tako, svasta smo mi nalupetali tog dana...Ali zvuci interesantno, zar ne?

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

2008-05-04T06:22:00.000+02:00

Opšte informacije:
Od 1963. godine Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja je deo Univerziteta u Beogradu. Međutim, ova institucija postoji od davne 1939. kada je formirana jednogodišnja Viša škola za telesno vaspitanje. 1946. godine osnovan je Državni institut za fiskulturu (DIF), čije je sedište bilo u Deligradskoj ulici.
Do sada je diplomu Fakulteta steklo oko 4.500 studenata. Danas Fakultet studira oko 2.800 studenata osnovnih studija. U nastavi učestvuje 58 nastavnika i saradnika. Prosek trajanja studija iznosi 7 godina.

Studije:
Osnovne studije traju 4 godine (8 semestara). Prilikom upisa na Fakultet, studenti se opredeljuju za jedan od dva odseka: Fizičko vaspitanje ili Sport. Ukupan broj ispita, u zavisnosti od odseka se kreće između 32 (sport) i 36 (fizičko vaspitanje). Nastavnim planom osnovnih studija predviđena je i izrada diplomskog rada. Da bi mogao da izađe na ispit, student je obavezan da prati nastavu, naročito praktičan deo, kao i da uspešno uradi kolokvijume i seminarske radove. Novim nastavnim planom se afirmišu terenska nastava i praktični ispiti. Najveći deo nastave obavlja se u renoviranoj fakultetskoj hali. Fakultet poseduje Medicinsko-istraživačku laboratoriju za testiranje sportista i nastavno-istraživačku delatnost.
Ispiti se polažu pismeno, usmeno i praktično. Ispitni rokovi su januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Apsolventski staž traje godinu dana, kada se ispiti organizuju svakog meseca. Uslov za upis u narednu godinu studija je određen zakonom, a postoje i tzv. uslovni ispiti, bez čijeg polaganja student nije u mogućnosti da prati nastavu naredne studijske godine.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi u sobi 34, u prizemlju.
Dekan je prof. dr Srećko Jovanović, telefon: 3541-707.
Prodekan za nastavu je doc. dr Sanja Mandarić.
U studentskoj službi može se predati sva potrebna dokumentacija za dobijanje kredita, stipendija, domskih mesta, kao i dobiti potvrde o studiranju i završiti ostale administrativne poslove. Služba se nalazi u tzv. niskom prizemlju i radi svakog dana od 10-1230 časova. Rukovodilac službe je g-đa Radmila Radulović, telefon: 3541-666.
Biblioteka sa čitaonicom i bogatim fondom knjiga i druge stručne literature se nalazi u sobi 28, prizemlje, hodnik desno, radi dvokratno od 10-12 i 13-14 časova.
Čitaonica se nalazi do biblioteke i na raspolaganju je studentima od 730-1830 časova.
Na Fakultetu je otvorena nova informatička učionica sa najmodernijom kompjuterskom opremom koja je svakodnevno studentima na raspolaganju.
Studentski klub se nalazi u niskom prizemlju i radi svakog radnog dana u toku semestra od 9-15 časova.

Studenti:
Studentske organizacije koje se bave zaštitom prava i interesa studenata su Savez studenata i Studentska unija. Savez studenata organizuje i niz vannastavnih aktivnosti, kulturno-zabavnih manifestacija, turnira i sl. telefon: 3555-000/lok.104, soba 10.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti3.htm#1

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

2008-05-04T06:19:00.001+02:00

Opšte informacije:
Političke nauke se kod nas izučavaju od 1960. godine kada je osnovana Visoka škola politčkih nauka, kao prva takve vrste u Istočnoj Evropi. 1968. godine Visoka škola je prerasla u Fakultet političkih nauka.
Od osnivanja do danas na Fakultetu je diplomiralo 6.673 studenata, 825 magistriralo i 410 doktoriralo. Broj sadašnjih studenata je oko 2.500, a prosek trajanja studija u zavisnosti od odeljenja se kreće od 7,18 do 8,74 godina. U nastavni proces je uključeno ukupno 82 nastavnika i saradnika.

Studije:
Osnovne studije traju četiri godine, odnosno 8 semestara i odvijaju se u okviru 4 odeljenja: Novinarsko-komunikološkog, Politikološkog, Međunarodnih studija i Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad. Odeljenje se bira prilikom upisa. Tokom studija studenti su obavezni da prate vežbe i predavanja kako bi overili semestre i godine, a pored toga, da bi izašli na ispit moraju da ispune i tzv. predispitne obaveze u vidu kolokvijuma, testova ili seminarskih radova. Broj ispita u toku četvorogodišnjih studija zavisi od smera i kreće se između 31 i 35. Ispiti se polažu pismeno, usmeno i/ili praktično. Ispitni rokovi su januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Uslov za upis u narednu godinu studija određen je zakonom.

Službe i servisi:
Dekanat Fakulteta se nalazi u sobi 16, na I spratu tel: 3092-806.
Dekan je prof. dr Milan Podunavac.
Prodekan za nastavu prof. dr Ilija Vujačić.
Studentska služba se nalazi u prizemlju, soba 3, tel: 3092-901. Rukovodilac službe je g-din Nedeljko Gašić. Radno vreme četiri šaltera na kojima studenti mogu dobiti sve informacije u vezi sa režimom studija, dobiti potvrde o studiranju i predati konkursnu dokumentaciju za kredit, stipendiju ili mesto u domu, je od 11-13 časova.
Fakultet poseduje biblioteku sa impozantnim fondom, 103.000 jedinica od kojih je 60.000 knjiga. Na raspolaganju studentima je i čitaonica u sklopu biblioteke sa 115 mesta. Biblioteka se nalazi u prizemlju - levo, radno vreme je od 8-19 časova svakoga dana.
Skriptarnica sa fotokopirnicom se nalazi kod ulaza u zgradu (sa leve strane) i radi svakog dana od 9-14 časova.
Studenti FPN-a mogu da koriste i kompjuterski kabinet sa 50 računara i stalnom Internet vezom, kao i radio i TV studio.

Studenti:
Na Fakultetu deluju Savez studenata i Studentska unija kao sindikalne studentske organizacije koje se brinu o zaštiti studentskih prava i interesa i koje predstavljaju studente pred rukovodstvom fakulteta. Pored toga, ove organizacije nastoje da obezbede i bogat kulturno-zabavni život i druge vannastavne aktivnosti. U sklopu Saveza studenata nalazi se i sportska sekcija. Savez je na II spratu, soba 51, tel: 3092-944, a SUFPN se nalazi se na II spratu, soba 45, tel: 3092-943. Na fakultetu je aktivan i Klub UN, kao i redakcija studentskog lista Politikolog.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti3.htm#1

FON-Fakultet organizacionih nauka

2008-05-04T06:16:00.001+02:00

Opšte informacije:
Fakultet organizacionih nauka je osnovan 1969. godine i predstavlja jedini fakultet u našoj zemlji koji na sveobuhvatan način tretira informacione sisteme i menadžment. Čineći idealan spoj tehničkih i društveno-ekonomskih nauka, ovaj fakultet svake godine dobija sve više na popularnosti.
Do sada je diplomu fakulteta steklo 6.300 studenata. Trenutno fakultet pohađa 4.600 studenata, a nastavu izvodi ukupno 111 nastavnika i saradnika. Prosek godina studija iznosi 6,1 godina.

Studije:
Osnovne studije traju četiri godine tj. osam semestara i realizovane su kroz 4 odseka koji se biraju nakon prve godine. Odseci su: Inforamacioni sistemi i tehnologije; Menadžment; Operacioni menadžment i Upravljanje kvalitetom. Od školske 2005/06. godine primenjuju se novi nastavni planovi i programi kojima se svi predmeti definišu kao jednosemestralni i njihov broj u zavisnosti od odseka je između 41 i 43. Ispiti se organizuju u 5 ispitnih rokova: januarskom, februarskom, junsko-julskom, septembarskom i oktobarskom. Ispti se polažu pismeno i usmeno, dok se jedan broj ispita polaže parcijalno preko kolokvijuma. Predispitne obaveze su uspešno izvedene laboratorijske vežbe i projektni zadaci.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi na prvom spratu.
Dekan je prof. dr Milan Martić (soba 202).
Prodekan za nastavu prof. dr Dragan Vasiljević (soba 203).
Studentska služba u kojoj se može overiti semestar, dobiti potvrda o studiranju, predati dokumenta za dom i sl., nalazi se u sobi 110 na ulazu u fakultet, tel: 3950-808. Studentska služba radi svakog radnog dana od 11-13 časova.
Biblioteka sa preko 13.000 naslova i u čijem se sklopu nalazi i čitaonica je smeštana na I spratu, soba 310, radno vreme 9-18h, tel: 3950-815.
Računarski centar opremljen sa 70 savremenih računara raspoređen je u 3 sale koje studenti mogu slobodno korisiti u terimina 8-19 časova, kao i jednu studentsku salu koja je stalno na raspolaganju za individualni rad.
Na FON-u se organizuju Microsoft i Java kursevi po veoma pristupačnim cenama.

Studenti:
Savez studenata FON-a koji pored pitanja nastave, ispita i studentskog standarda organizuje i bogatu spotrsko-kulturnu aktivnost, kao i atraktivne studentske ekskurzije, nalazi se u sobi 005, tel: 3950-873, ssavez@fon.bg.ac.yu Studentska unija FON-a se takođe bavi zaštitom studentskih interesa i zastupanjem pred rukovodstvom fakulteta, kao i organizovanjem vannastavnih sadržaja, nalazi se u sobi 004 tel: 3950-848 e-mail: sufon@fon.bg.ac.yu AIESEC je međunarodna organizacija studenata ekonomije i menadžmenta, prvenstveno usmerena ka organizovanju stručnih seminara i studentskih praksi u inostranstvu, koja svoj ogranak ima i na FON-u. SportFON je sportsko društvo studenata FON-a, a nalazi se u sobi 005.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti3.htm#1

FAKULTET CIVILNE ODBRANE

2008-05-04T06:10:00.001+02:00

Opšte informacije:
Fakultet civilne odbrane pripada grupaciji fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu. Svojim planom i programom pokriva međusobno povezane teorijske, političke, pravne, ekonomske, etičke, humanitarne i civilno-vojne aspekte bezbednosti, odbrane, zaštite i zaštite životne sredine. U okviru matične delatnosti, na Fakultetu se realizuju osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije. Nastao je školske 1975/76. godine iz Instituta, kasnije Odseka za narodnu odbranu PMF-a, koji se 1978. izdvojio u samostalnu celinu – Fakultet narodne odbrane a 2000. godine dobija sadašnji naziv. Od osnivanja diplomu Fakulteta je dobilo 3.477 studenata, 131 je magistriralo, a 42 doktoriralo. U realizaciji nastave učestvuje 45 nastavnika.

Studije:
Akademske studije traju 8 semestara i realizuju se kroz sledeća 4 smera: Menadžment ljudskih i socijalnih resursa; Civilna odbrana; Civilna zaštita i zaštita životne sredine i Smer bezbednosti. Imajući u vidu promene u lokalnom i globalnom bezbednosnom okruženju, reforme obrazovanja kao i kontinuirane zahteve koji stižu sa domaćeg tržišta, Fakultet je pokrenuo strukovni studijski trogodišnji program za sticanje stručnog naziva Menadžer bezbednosti. Prosek trajanja studija je 6 godina. Da bi mogli da izađu na ispit, studenti su obavezni da prate nastavu, posebno vežbe i da urade seminarske i praktične radove.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi na I spratu, tel: 2451-858. Dekan je prof. dr Vladimir Cvetković, a prodekan za nastavu prof. dr Vladimir Jakovljević. Sekretar fakulteta je Ljiljana Đurđević. Studentska služba se nalazi u prizemlju zgrade, soba 7, tel. 2451-943/lok.128. Rukovodilac službe je g-din Goran Samojlovski, a radno vreme za rad sa studentima je od 10-13 časova.

Biblioteka u okviru koje se nalazi i čitaonica je smeštena na prvom spratu – hodnik desno soba 20 i sadrži oko 3.600 naslova. Čitaonica ima 24 mesta i nalazi se u sobi 19. Biblioteka i čitaonica rade od 8-20 časova svakog radnog dana, a subotom od 8-14 časova. Računarski centar se nalazi u prizemlju – levo i raspolaže sa 30-ak računara, koji su povezani na Internet. Na Fakultetu civilne odbrane studentima na raspolaganju stoji i Studentski konsalting centar koji radi svakog dana od 10-14 časova i nalazi se u prizemlju, tel: 2451-843/107. Centrom rukovodi pedagog Bratislava Gogić. Reč je o jedinstvenoj stručnoj službi, organizovanoj u cilju pružanja pomoći i prevazilaženja problema studenata u toku studija. U okviru njega formiran je i Alumni centar kao spona između diplomiranih studenata i fakulteta. E-mail: bgogic@fco.bg.ac.yu

Studenti:
Klub studenata se nalazi na II spratu, kao i studentske organizacije Savez studenata FCO i Studentska Unija FCO.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti2.htm#3

DEFEKTOLOŠKI FAKULTET

2008-05-04T06:07:00.000+02:00

Opšte informacije:
Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu osnovan je 24. aprila 1974. godine. Prethodno, nastava defektologije se odvijala u okviru Više defektološke škole, takođe smeštene u Visokog Stevana 2. Od 1995. godine, od kada se vodi kompjuterska evidencija, Fakultet je završilo više od 5.950 studenta. Prosek trajanja studija je 6 godina. Nastavu za 2010 studenata, koliko sada ima Fakultet, sprovodi 85 nastavnika i saradnika.

Studije:
Osnovne studije traju 4 godine (8 semestara), nakon kojih se polaže diplomski ispit (deveti semestar). Studentima osnovnih studija na raspolaganju stoji 6 smerova: Surdoaudiološki; Tiflološki; Oligofrenološki; Logopedski; Somatopedski i Smer za prevenciju i resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju. Nastava za studente I i II godine je zajednička, a prilikom upisa u III godinu studija studenti se opredeljuju za jedan od navedenih smerova. Praćenje nastave, vežbi i predavanja, je obavezno kako bi se overili semestri, odnosno godina, a pored toga da bi izašli na ispit moraju da ispune i tzv. predispitnu obavezu u vidu kolokvijuma, testova i seminarskih radova. Ispiti se polažu pismeno i usmeno. Ispitni rokovi su januarski, aprilski, junski, julski, septembarski i oktobarski. Uslov za upis u narednu godinu studija određen je zakonom (strana 10). Ukupan broj ispita zavisi od smera i kreće se između 28 i 32.

Službe i servisi:
Dekanat Fakulteta se nalazi na I spratu, tel: 183-066. Dekan fakulteta je prof. dr Dobrivoje Radovanović, a prodekan za nastavu je prof. dr Dragan Rapajić.

U studentskoj službi studenti mogu dobiti sve informacije u vezi sa režimom studija, prijaviti ispite, dobiti potvrde o studiranju i o položenim ispitima ili predati konkursnu dokumentaciju za kredit, stipendiju ili mesto u domu. Biblioteka sa bogatim fondom stručnih knjiga i časopisa se nalazi na II spratu. Upravnik biblioteke je g-din Dragan Dumić, dipl spec. pedagog, tel: 635-753. U sklopu biblioteke se nalazi i čitaonica. Radno vreme bilioteke i čitaonice je od 9-17 časova. U planu je i izgradnja računarskog centra koji bi se koristio prvenstveno za potrebe nastave, ali koji bi u slobodnim terminima bio i studentima na raspolaganju za individualni rad. Na Fakultetu postoji i studentski klub smešten u prizemlju.

Studenti:
Savez studenata Defektološkog fakulteta je sindikalna studentska organizacija koja se brine o zaštiti studentskih prava i interesa i koja predstavlja studente pred rukovodstvom fakulteta. Pored toga, Savez nastoji da organizuje i bogat kulturno-zabavno-sportski život, kao i druge vannastavne aktivnosti. Telefon: 183-036
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti1.htm#2

BIOLOŠKI FAKULTET

2008-05-04T05:50:00.001+02:00

Opšte informacije:
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu od 1995. godine postoji kao samostalna visokoškolska in-stitucija, iako se prva nastava biologije održavala u vreme Velike škole na kojoj je postojala Katedra za biologiju. Kasnije je Biološki fakultet bio u sklopu Prirodno-matematičkog fakulteta, da bi 1995. godine postao samostalna visokoobra-zovna institucija. Diplomu Fakulteta od 1947. od kada se vodi evidencija, dobilo je oko 3.500 studenata. Danas na Biološkom fakultetu studira oko 1.000 studenata.

Studije:
Nastava osnovnih studija se organizuje kroz 4 smera: Biologija; Molekularna biologija i fiziologija; Profesor biologije i hemije; Ekologija i zaštita životne sredine. Broj ispita zavisi od smera i kreće se između 32 i 35. Osnovne studije traju 4 godine (8 semestara). Praćenje nastave, vežbi i predavanja je obavezno kako bi se overili semestri, odnosno godina, a pored toga da bi izašli na ispit studenti moraju da ispune i tzv. predispitnu obavezu u vidu kolokvijuma, testova i seminarskih i praktičnih radova. Ispiti se polažu pismeno i usmeno. Ispitni rokovi su januarski, aprilski (klizni), junski, septembarski i oktobarski. Uslov za upis u narednu godinu studija određen je zakonom (strana 10.), a postoje i uslovni ispiti koji se ne mogu prenositi iz godine u godinu. Nastava se održava u zgradi na Studenstkom trgu br.3, na Institutu za botaniku (Botanička bašta - Takovska 43), na PMF-u (Studentski trg 16 i na Fizičkom fakultetu - Cara Dušana 16).

Službe i servisi:
Dekanat Fakulteta se nalazi na adresi Studentski trg 3, II sprat, tel: 186-635. Dekan je prof. dr Mirko Cvijan, a prodekan za nastavu je doc. dr Slaviša Stanković. U studentskoj službi studenti mogu dobiti sve informacije u vezi sa režimom studija, prijaviti ispite, dobiti potvrde o studiranju ili predati konkursnu dokumentaciju za kredit, stipendiju ili mesto u domu. Služba se nalazi u zgradi PMF-a, Studentski trg 16, ulaz B, prizemlje - levo, telefon: 635-627, radno vreme 11-13 časova. Rukovodilac službe je g-đa Marica Danilović.

Biološki fakultet poseduje tri bilioteke sa brojnim knjigama i časopisima od kojih su neka izdanja veoma retka. Biblioteke su na različitim lokacijama: na Institutu za fiziologiju (Studetnski trg 3/II), Institutu za zoologiju (Studetnski trg 3/II) i Institutu za botaniku (Takovska 43). U okviru biblioteka postoje i studentske čitaonice.

Studenti:
Studentski parlament BF-a predstavlja studente fakulteta i štiti njihove interese, a svoje delovanje realizuje preko 6 odbora. Studentska unija Biološkog fakulteta je sindikalna studentska organizacija koja se, takođe brine o zaštiti studentskih prava i interesa. Pored toga, SUBF nastoji da organizuje i bogat kulturno-zabavni život i druge vannastavne aktivnosti.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti1.htm#2

ARHITEKTONSKI FAKULTET

2008-05-04T05:48:00.001+02:00

Opšte informacije:
Prva nastava arhitekture u našoj zemlji održana je davne 1844. godine, a 19. juna 1846. formirana je ”Indžinirska škola”. Kasnije se arhitektura izučavala na Tehničkom fakultetu, sve do 1948. godine kada je osnovan Arhitektonski fakultet. U dosadašnjoj istoriji, diplomu Fakulteta steklo je oko 8.500 studenata. Trenutno se na Fakultetu školuje oko 1.700 aktivnih studenata, dok je prosek trajanja studija nešto manji od 7,5 godina.

Studije:
Nastava na Arhitektonskom fakultetu ove školske godine se realizuje po novom nastavnom programu struktuiranom u skladu sa principima Bolonjskog procesa.

Nastava na osnovnim studijama (prvi stepen) traje 3 godine (6 semestara, odnosno 180 ECTS), a na drugom stepenu 2 godine (4 semestra, odnosno 120 ECTS), u okviru kojih je predviđena i izrada završnog rada. U nastavi učestvuje oko 130 nastavnika i saradnika.
Svi predmeti (kursevi) struktuirani su po studijskim područjima (modulima), koji rezultiraju jedinstvenom zajedničkom ocenom. Režim studija zahteva intenzivan rad studenata preko godine, zbog čega je pohađanje predavanja i vežbi neophodno. Ispiti se polažu pismeno ili usmeno, a polaganje se organizuje u sledećim rokovima: januarskom, aprilskom, junskom, septembarskom i oktobarskom ispitnom roku. Veći deo kurseva polaže se putem seminarskih radova ili odbranom odgovarajućih elaborata. Fakultet ima jedinstveni nastavni profil na osnovnim studijama, u okviru koga je u 5. i 6. semestru predviđeno 6 ECTS za izbornu nastavu. Na drugom stepenu studija, student se opredeljuje za jedno od sledećih usmerenja: Arhitektura; Urbanizam i Arhitektonsko inženjerstvo. Naučno-nastavne oblasti su podeljene između 6 katedara.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi na II spratu, soba 202, tel: 3225-254. Dekan je prof. dr Mihailo Timotijević, a prodekan za nastavu je doc. mr Marko Savić. Studentska služba u kojoj se mogu dobiti sve informacije o režimu studija, predati dokumentacija za kredit, stipendiju ili mesto u domu, kao i potvrdu o studiranju, nalazi se u sobi 205, tel: 3218-705, radno vreme: 11-13 časova.

Biblioteka sa čitaonicom i velikim fondom stručne literature (preko 18.000 jedinica) se, takođe na-lazi na drugom spratu, soba 210, tel: 3218-710, radno vreme: 8-20. Korisnici biblioteke mogu biti isključivo studenti arhitekture, koji dobijaju člansku kartu (potrebni indeks, lična karte i foto-grafija). Knjižara i fotokopirnica se nalaze na III spratu tel: 3218-777, i takođe rade od 9-16 časova. Od ostalih sadržaja prisutan je računski centar, a u planu su internet kafe i modelarnica.

Studenti:
Na Fakultetu deluje Savez studenata koji brine o zaštiti interesa i ostvarivanju prava studenata, organizuje bogat društveni život, ekskurzije, Arhirtekturijadu... Od studentskih organizacija aktivni su još i Studentska unija AF, kao i Klub Mladih Arhitekata, koji organizuje seminare, stručne prakse, letnje škole i tribine. Sve studentske or-ganizacije, zajedno sa studentom prodekanom smeštene su u prostoriji na III spratu - iza lifta. Telefon: 3218-765.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti1.htm#1

Univerzitet budućnosti

2008-05-04T05:45:00.001+02:00

Univerzitet predstavlja temelj razvoja čitavog društva, zbog čega je neophodno njegovo stalno usavršavanje u skladu sa društvenim potrebama. Nacionalni obrazovni sistemi koji su se u Evropi gradili još od XI veka, razlikuju se od države do države. Međutim, današnje potrebe društva i principi jedinstvene Evrope zahtevaju ne samo pojedinačni razvitak, već i međusobnu usaglašenost ovih sistema. Iz tog razloga, 45 zemalja Evrope je, prihvatanjem Bolonjske deklaracije iz 1999. godine, pristupilo izgradnji zajedničkih osnova sistema visokog obrazovanja. Ovaj sinhronizovan rad evropskih zemalja naziva se Bolonjski proces.

BOLONJSKI PROCES

Cilj Bolonjskog procesa je uspostavljanje Evropske zone visokog obrazovanja do 2010. godine. Zajednički visokoobrazovni prostor prvenstveno omogućuje prepoznavanje i priznavanje obrazovnih profila i nastavnih sadržaja širom Evrope, ali i nesmetano plasiranje nacionalnih obrazovnih institucija na evropsko tržište. Ravnopravno nadmetanje evropskih univerziteta uslov je njihovog stalnog usavršavanja i unapređenja kvaliteta usluga koje pružaju. Na taj način Evropa nastoji da obezbedi kompetitivnost na globalnom tržištu obrazovanja i zaštiti se od prodora drugih velikih visokoškolskih sistema, od kojih je najuspešniji američki. Iako se uspostavlja jedinstvena osnova obrazovnog procesa, u Bolonjskoj deklaraciji se štiti raznovrsnost nastavnog sadržaja i ističe se poštovanje različitosti kultura, tradicija i jezika.

EVROPSKA ZONA VISOKOG OBRAZOVANJA

Da bi Evropska zona visokog obrazovanja bila efektivna, potrebno je uspostaviti niz standarda jednako obavezujućih za sve njene članice.

OSIGURANJE KVALITETA kroz rad nezavisnih ekspertskih tela na nacionalnom nivou koja sprovode kontrolu kvaliteta visokoškolskih ustanova i njihovih nastavnih programa, na osnovu čega se izdaje dozvola za rad. Tokom procesa spoljnih evaluacija i samoevaluacija, posebna pažnja pridaje se i mišljenju studenata, a čitav proces kontrolišu odgovarajuća međunarodna tela. Obezbeđivanjem minimuma kvaliteteta stečenog obrazovanja stiče se poverenje i međusobno uvažavanje visokoškolskih ustanova širom kontinenta.

PRIZNAVANJE KVALIFIKACIJA - Zemlje Evrope se obavezuju na priznavanje diploma stečenih u evropskim zemljama, čime se garantuje pokretljivost (mobilnost) radne snage. Čitljivost i uporedivost diploma se olakšava uvođenjem takozvanog dodatka diplomi, koji sadrži opis svih pohađanih predmeta, ispisan na jednom od svetskih jezika, kao i druge podatke potrebne za razumevanje stečenog obrazovnog profila. S druge strane, visokoškolske ustanove obavezuju se da će uvažiti predmete i semestre položene na drugim univerzitetima, čime se garantuje pokretljivost studenata.

TRI STEPENA STUDIJA će omogućiti širu međunarodnu razmenu studenata, pošto će se tako uvesti standardi njihovog trajanja. Osnovne, odnosno dodiplomske studije traju tri ili četiri godine. Master, odnosno diplomske studije traju jednu godinu, ako su prethodno završene četvorogodišnje, tj. dve godine ako su prethodno završene trogodišnje osnovne studije. Doktorske studije traju tri godine, sa prethodno ostvarenim obimom od 5 godina akademskih studija.

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA (ESPB) je nastao zbog neophodnosti utvrđivanja opšteprihvatljive norme koliko student treba da radi da bi savladao nastavni sadržaj. U suprotnom, adekvatna razmena studenata ne bi bila moguća, jer su na nekim univerzitetima nastavni programi preopterećeni, a na drugim rasterećeni ispod prihvatljive mere. Zbir od 60 ESPB bodova predstavlja ukupno angažovanje studenta tokom čitave školske godine, koje ne može biti više od 8 sati dnevno, pet dana u nedelji, dakle u obimu 40-časovne radne nedelje. Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova i drugih vidova angažovanja.

ODGOVORNOST ZA VISOKO OBRAZOVANJE podrazumeva da je unapređenje visokog školstva složen proces u kome jednako predano učestvuju izvršna vlast, akademski radnici i studenti. Vlada treba da garantuje autonomiju univerziteta, finansiranje visokog obrazovanja i sprovođenje zakona i međunarodnih obaveza. Nastavnici treba prvenstveno da rade na stvaranju i prenošenju znanja i upravljanju visokim obrazovanjem. Studenti treba da, pored usvajanja i reprodukovanja znanja, daju svoj sud o relevantnosti stečenog znanja i delotvornosti njegovog prenošenja, kao i da aktivno učestvuju u donošenju odluka i upravljanju visokim obrazovanjem.

POKRETLJIVOST (MOBILNOST) STUDENATA

Recimo da student prava iz Berlina želi da jedan semestar nastave (koji se odnosi na osnove Rimskog prava) pohađa u Rimu, a sledeći semestar u nekom drugom univerzitetskom centru u Evropi. Da bi ova pokretljivost studenata bila ostvariva, potrebno je da univerziteti obezbede minimalne tehničke preduslove, kao što su: ujednačena dužina trajanja studija, modularizacija predmeta (odnosno njihovu podelu na više manjih celina, tako da nastava za svaku celinu traje jedan semestar), određivanje težine savlađivanja gradiva izražene u ESPB bodovima i izdavanje posebnog dokumenta koji sadrži opis pohađanih predmeta i druge potrebne podatke kako bi kasnije nastavnici na drugom univerzitetu znali u koje aspekte materije je student upućen.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/univerzitet_buducnosti.htm

Pravila studiranja

2008-05-04T05:42:00.000+02:00

Pravila studiranja se regulišu Zakonom o visokom obrazovanju (ZoVO) i opštim aktom visokoškolske ustanove (univerzitet, fakultet i dr.). ZoVO je donet 30. avgusta 2005. godine i smatra se reformskim zakonom koji treba da dovede do usaglašavanja našeg visokog obrazovanja sa evopskim normama i standardima Bolonjskog procesa. Njegovo uvođenje u sistem našeg obrazovanja trajaće postepeno tokom naredne dve godine, do kada će na snazi ostajati neke odredbe bivšeg Zakona o Unvezitetu (1.V 2002. god.)

OPŠTE INFORMACIJE (ZoVo)

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem. Visoko obrazovanje se ostvaruje kroz akademske i strukovne studije.

Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, a strukovne imaju za cilj osposobljavanje studenata za praktičnu primenu znanja i veština u okviru radnih procesa.

Studije prvog stepena su osnovne strukovne i akademske studije.

U studije drugog stepena spadaju: specijalističke strukovne, kao i diplomske (master) i specijalističke akademske studije, a studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

Školska godina počinje 1. oktobra i traje ukupno 12 meseci. Nastava traje 30 nedelja (podeljenih u dva semestra ili tri trimestra). Ukupan broj časova aktivne nastave u toku školske godine iznosi najmanje 600 časova. Nastava iz jednog predmeta traje od jednog do dva semestra ili od jednog do tri trimestra.

UPIS STUDIJA

Upis na visokoškolsku ustanovu se vrši na osnovu konkursa, koji ustanova raspisuje najmanje 5 meseci pre početka školske godine.

Rangiranje kandidata se sprovodi na osnovu opšteg uspeha ostvarenog tokom srednjoškolskog obrazovanja i rezultata prijemnog ispita. Kandidat sa položenom opštom maturom može se upisati i bez polaganja prijemnog ispita, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Kandidat koji nastavlja studije, ili vrši prelaz sa druge ustanove, može se upisati u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.

Strani državljani se mogu upisati na studijske programe pod istim uslovima kao i domaći državljani. Pritom, strani državljanin uz ostalu dokumentaciju, podnosi i nostrifikovanu diplomu o okončanju četvorogodišnje srednje škole, dokaz o zdravstvenom osiguranju za školsku godinu koju upisuje i uverenje ovlašćene komisije o vladanju srpskim jezikom.

ESPB I TRAJANJE STUDIJA

Svaki predmet u okviru studijskog programa nosi odgovarajući broj ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) bodova, čijim se zbirom označava ukupan obim studija. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom angažovanju studenta u toku jedne školske godine. Pod angažovanjem studenta podrazumevaju se aktivnosti u vezi sa nastavom (predavanja, vežbe, praktična nastava, seminari...), samostalnim učenjem, kolokvijumima, ispitom, izradom završnog rada, dobrovoljnim radom u lokalnoj zajednici (koji organizuje visokoškolska ustanova) i dr. Osnovne akademske studije imaju od 180 od 240 ESPB bodova. Diplomske akademske studije imaju u zavisnosti od obima osnovnih studija 60 ESPB ili 120 ESPB bodova (potrebno je ostvariti najmanje 300 bodova na osnovnim i diplomskim studijama zajedno). Doktorske studije imaju najmanje 180 ESPB bodova, ukoliko je tokom prethodnog obrazovanja ostvareno najmanje 300 bodova. Izuzetak su programi iz medicinskih nauka, kod kojih se mogu integrisati osnovne i diplomske studije tako da ukupan obim ne prelazi 360 ESPB bodova.

STATUS STUDENTA

Status studenta stiče se upisom na akreditovane studijske programe koje organizuje visokoškolska ustanova. Student može biti u statusu koji podrazumeva finansiranje studija iz budžeta Republike (budžetski) ili statusu studenta koji se sam finansira (samofinansirajući).Početkom školske godine, student se opredeljuje za određeni broj predmeta koji nosi najmanje 37 ESPB bodova (za samofinansirajuće studente), odnosno 60 ESPB bodova (za budžetske studente). Budžetski student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova ima pravo da nastavi studije u istom statusu. Budžetski student koji ostvari manje od 60 ESPB bodova, može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta.

Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studija, može u narednoj godini da pređe u budžetski status, ukoliko se rangira u okviru propisanog ukupnog broja studenta koji se finansiraju iz budžeta. Status studenta prestaje: ispisivanjem sa studija; završetkom studija; neupisivanjem školske godine; nezavršavanjem studija u dvostruko dužem roku nego što je predviđeno; isključenjem sa studija.

ISPITI I OCENJIVANJE

Ispit se polaže po okončanju nastave iz odnosnog predmeta. Polaganje može biti usmeno, pismeno i praktično.Ispitni rokovi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Isti ispit student može da polaže najviše 3 puta u toku jedne školske godine. Izuzetak je kada je studentu preostao samo jedan nepoloženi ispit iz programa upisane godine, i tada se taj ispit može položiti u naknadnom ispitnom roku, do početka naredne školske godine. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Predispitne obaveze učestvuju u ukupnom zbiru sa najmanje 30, a najviše 70 poena. Uspeh studenta na ispitu se izražava ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan), ili na neki drugi, nenumerički, način u skladu sa navedenim odnosom.

PRAVA I OBAVEZE STUDENATA

Student ima pravo na:

upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje;
blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije;
aktivno učestvovanje u donošenju odluka, skladno zakonu;
samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja;
povlastice koje proizilaze iz statusa studenta;
podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente;
obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, skladno zakonu;
različitost i zaštitu od diskriminacije;
to da bira i bude biran na izborima za Studentski parlament i druge organe visokoškolske ustanove.
Student je dužan da:

ispunjava nastavne i predispitne obaveze;
poštuje opšte akte ustanove;
poštuje prava drugih studenata i zaposlenih u visokoškolskoj ustanovi;
učestvuje u donošenju odluka, skladno zakonu.
U slučaju narušavanja prava, student može podneti žalbu u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. Student ima pravo da podnese prigovor na dobijenu ocenu u roku od 36 časova od dobijanja ocene, ukoliko smatra da ispit nije sproveden u skladu sa zakonom i statutom. Nakon 24 časa od podnošenja prigovora, nadležni organ donosi odluku. Ukoliko se prigovor usvoji student ponovo polaže ispit u roku od 3 dana.

MIROVANJE

Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: teže bolesti; odlaska na stručnu praksu (u trajanju od najmanje 6 meseci); odsluženja i dosluženja vojnog roka; nege deteta do godine dana života; održavanja trudnoće i dr. u skladu sa opštim aktom. Student koji zbog bolesti ili stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje 3 meseca, bio sprečen da polaže ispit, može polagati ispit u prvom narednom roku, u skladu sa opštim aktom.

JAVNE ISPRAVE STUDENATA

Javne isprave su: studentska knjižica (indeks), diploma o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi. Diploma i dodatak diplomi se izdaju i na engleskom jeziku. Dodatak diplome sadrži detaljne podatke o uspešno okončanom studijskom programu, kao i opis sistema visokog obrazovanja.

STUDENTSKI PARLAMENT

Studentski parlament je organ visokoškolske ustanove (univerzitet) i visokoškolske jedinice (fakultet), čiji je cilj ostvarenje prava i zaštita interesa studenata. Pravo da bira i bude biran u Studentski parlament ima svaki upisani student. Izbori se održavaju tajnim i neposrednim glasanjem u aprilu mesecu, a mandat članova Parlamenta traje godinu dana. Studentski parlament bira i razrešava predstavnike studenata u organima visokoškolske ustanove, kao i u drugim organima gde su zastupljeni predstavnici studenata. Način izbora i broj članova Parlamenta uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove. Dodatno uređivanje oblasti studentskog organizovanja i predstavljanja očekuje se sa usvajanjem posebnog Zakona o studentskom organizovanju.

Da li znate?
Studenti koij su se upisali 2005/06. godine, studiraće po pravilima po kojima su i započeli studije (ZoU iz 2002. godine). Studenti osnovnih studija imaju pravo da završe studije po ovim uslovima najduze za dve godine po isteku redovnog trajanja studija. Npr., u slučaju četvorogodišnjeg redovnog trajanja, studije se po ovom sistemu moraju završiti za šest godina, nakon čega se vrši prelazak na nov studijski program.

PRAVILA STUDIJA PO ZAKONU O UNIVERZITETU (2002.)

Student koji se finansira iz budžeta može u toku studija obnoviti dve različite godine. Ako student u obnovljenoj godini studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija, nastavlja školovanje u statusu studenta koji plaća školarinu. Student koji plaća školarinu i ispuni uslove za upis u narednu godinu studija u roku od jedne školske godine, stiče pravo da nastavi školovanje u okviru broja studenata koji se finansiraju iz budžeta.

Student može upisati narednu godinu studija sa:

dva nepoložena ispita, ukoliko je u prethodnoj godini studija bilo najviše sedam predmeta;
tri nepoložena ispita, ukoliko je u prethodnoj godini studija bilo osam, devet ili deset predmeta;
četiri nepoložena ispita, ukoliko je u prethodnoj godini studija bilo najmanje jedanaest predmeta;
Student može upisati završnu godinu studija ako položi ispite iz najmanje polovine (ili odgovarajućeg broja) nastavnih predmeta iz prethodne godine studije.

Student ima pravo da završi studije po započetom nastavnom planu i programu. Student koji posle obnovljene godine studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu nastavlja studije po novom nastavnom planu i programu.

Pri utvrđivanju ocene na ispitu uzima se u obzir i rezultat studenta postignut na vežbama, kolokvijumima, seminarima ili drugim oblicima nastave. Uspeh studenata na ispitu izražava se ocenom od 5 (pet) do 10 (deset). Ocena se up-isuje u indeks i zapisnik, osim ocene 5 (pet), koja se ne upisuje u indeks.

Ispitni rokovi jesu: junski, septembarski i januarski, kao i dva ispitna roka koja fakultet, odnosno univerzitet utvrđuje u skladu sa vremenom ostvarivanja programa nastave. Fakultet može predvideti i dodatne ispitne rokove. Student koji u prve dve godine osnovnih studija postigne prosečnu ocenu najmanje 8,5 (osam ipo) ima pravo da završi studije u roku kraćem od predviđenog.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/pravila_studiranja.htm

Beogradski univerzitet(nastavak teksta, a na slici je zgrada rektorata)

2008-05-04T05:39:00.002+02:00

Univerzitet u Beogradu je najveća i najznačajnija akademska ustanova u našoj zemlji i središte obrazovnog, naučnog i društvenog života. Ove godine obeležava se stogodišnjica od transformacije Velike škole u Univerzitet u Beogradu, odnosno od donošenja prvog Zakona o Unverzitetu. Koreni Univerziteta vraćaju nas kroz vreme do 1808. godine kada je, u ustaničkoj Srbiji, Dositej Obradović osnovao Veliku školu, čiji je jedan od prvih učenika bio i Vuk Stefanović Karadžić. Nakon gušenja Prvog srpskog ustanka, 1813. godine, dolazi i do gašenja Velike škole. Ipak, 1838. godine u Kragujevcu se formira Licej, koji će se 1841. preseliti u Beograd, u zgradu Konaka Kneginje Ljubice. 1863. godine Licej prerasta u Veliku školu i useljava se u novu zgradu koju je poklonio Dunavski kapetan - Miša Anastasijević. Dotadašnja odeljenja, Filozofsko (1838.), Pravno (1841.) i Prirodno-tehničko (1853.) prerasla su u prve fakultete.

Pre tačno 100 godina, Velika škola postaje Univerzitet u Beogradu sa 34 profesora i 788 studenata. Petnaest godina kasnije u sastav Univerziteta ulaze Bogoslovski, Poljoprivredni i Medicinski fakultet.

Tokom I i II svetskog rata, Univerzitet nije radio, a međuratni period smatra se zlatnim godinama Beogradskog univerziteta, kada je zahvaljujući mnogobrojnim donacijama, BU sa 500 nastavnika i 10.000 studenata, bio među najbogatijima u Evropi. O značaju Univerziteta u Beogradu po našu nacionalnu baštinu govori i to da su počeci svih univerziteta u Srbiji i Crnoj Gori, ali i šire, usko povezani sa resursima Beogradskog Univerziteta.

Tokom čitave svoje istorije, Univerzitet je promovisao ideje demokratskog društva, građanskih prava i sloboda, nacionalne tradicije i evropske orijentacije. O tome najbolje govore velike studentske demonstracije iz 1968. godine, ali i 1991/92. zatim 1996/97. i konačno 2000. godine. Danas se u sastavu Univerziteta u Beogradu nalazi 31 fakultet, koji su razvrstani u 5 grupacija (Tehničke nauke; Društvene nauke; Medicinske nauke; Prirodne nauke i matematika i Biotehničke nauke), kao i 5 naučnih instituta. Pored njih, deo Univerziteta je i Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković“ sa fondom od oko 1.5 milona publikacija, kao i Računski centar (RCUB). Broj studenata koji su stekli diplomu Univerziteta u Beogradu iznosi preko 320.000, broj magistara nauka je 21.700, a do danas je zvanje doktora nauka dobilo blizu 12.100 kandidata. Trenutno, na Univerzitetu znanje stiče 72.000 studenata osnovnih studija, koje podučava nastavni kadar od 2.500 profesora i docenata i isto toliko asistenata i saradnika u nastavi.

Godišnje se na Univerzitet upiše oko 16.500 novih studenata, od kojih se polovini studije finansiraju iz budžeta Republike. Na Univerzitet se mogu upisati kandidati koji su završili četvorogodišnje školovanje, a koji se rangiraju na osnovu srednjoškolskog uspeha i rezultata prijemnog ispita.Od nekadašnjih 75 zadužbina i 11 fondova, svega 11 zadužbina i 2 fonda su obnovili svoj rad. Poslednjih godina, zahvaljujući dobrotvorima, formirana su četiri nova fonda. Iz sredstava koja se ostvaruju zahvaljući njima, stipendiraju se i nagrađuju najbolji studenti Univerziteta. Pitanje povraćaja nacionalizovane imovine je jedno od ključnih za buduće funkcionisanje Univerziteta u Beogradu i poboljšanje njegovog materijalno-finansijskog položaja. Nakon 2000. godine, sve veći broj stranih državljana se upisuje na Univerzitet, mada je njihovo prisustvo još uvek daleko manje nego što je to bilo tokom 80-tih godina. Poslednjih godina diplomu Univerziteta prosečno dobije blizu 10.000 studenata godišnje.

Na Univerzitetu u Beogradu studije se organizuju kao osnovne i poslediplomske, koje mogu biti specijalističke, magistarske i doktorske. U zavisnosti od fakulteta, osnovne studije traju od tri do šest godina (od šest do dvanaest semestara). Generalno, društveno-humanističke nauke traju 8 semestara, prirodne 8 ili 9, tehničke od 8 do 10 i medicinske od 10 do 12. Specijalističke i magistarske studije traju od jedne do dve godine, a doktorske tri godine.Univerzitetom upravljaju Savet Univerziteta i rektor. Savet Univerziteta čine predstavnici fakulteta i instituta (50%), osnivača – Republike Srbije (25%) i studenata (25%). Savet Univerziteta ima ukupno 98 članova. Predsednik Saveta je prof. dr Vladimir Kostić.Rektoru, kao poslovodnom organu, pomažu u radu tri prorektora, kao i generalni sekretar i stručne službe. Rektorski kolegijum čine: prof. dr Dejan Popović - rektor; Aleksandar Lipkovski - prorektror za nastavu; prof. dr Ljubiša Topisirović, prorektor za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju; prof. dr Aleksandar Cvetanović, prorektor za finansije i Nenad Đorđević, student-prorektor. Veće Univerziteta predstavlja stručni organ koji se bavi pitanjima nastave i nauke. Njega čine po dva redovna profesora sa svakog fakulteta (od kojih je jedan dekan), direktori instituta i članovi rektorskog kolegijuma. Sednicama Veća predsedava rektor. Postoji i 17 stručnih veća koji su formirani po naučnim oblastima.

Najveći izazov koji danas stoji pred Univerzitetom u Beogradu je adekvatno sprovođenje procesa reforme i implementiranje novog Zakona o visokom obrazovanju. Ponovno uključivanje u porodicu evropskih univerziteta znači i prilagođavanje sistema visokog obrazovanja standardima Bolonjskog procesa. Zadatak je da najkasnije do 2010. godine Srbija postane deo Evropske zone visokog obrazovanja, što podrazumeva međusobnu usaglašenost i prepoznatljivost studijskih programa, odnosno akademskih zvanja, kao i mobilnost studenata, nastavnika i radne snage zasnovanu na tome.

Da li znate?

Sedište Univerziteta, Rektorat, se od 1863. godine nalazi u jednom od najlepših beogradskih zdanja koje je Miša Anastasijević pok-lonio “svome otečestvu“, na adresi Studentski Trg 1, telefoni: 635-579 i 635-153, Internet adresa: www.bg.ac.yu

OŽIVLJAVANJE EVROPSKIH UNIVERZITETA

2008-05-03T17:51:00.003+02:00

Prvi svetski univerzitet bila je Platonova Akademija u Atini, uvaženih starih univerziteta ima širom Evrope, od Koimbre do Kembridža i Kopenhagena, a osnivač modernog univerziteta, koji objedinjuje istraživanje i obrazovanje, bio je Vilhelm fon Humbolt u Berlinu. Ipak, danas univerziteti u Sjedinjenim Državama s lakoćom nadmašuju svoje evropske konkurente.
Manje od dva odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP) Evropske unije izdvaja se za istraživanje, dok se u SAD za te namene koristi 2,5 odsto, a u Japanu tri odsto BNP. Francuska za pojedinačnog studenta izdvaja nešto više od 9.000 dolara, Nemačka 11.000, a Britanija gotovo 12.000 dolara. Pojedine države Unije, kao što je Danska, daju više, ali i dalje zaostaju za SAD koje izdvajaju više od 25.000 dolara po studentu.
Merenje kvaliteta obrazovanja je složeno, mada dodatak Tajmsa za visoko obrazovanje to nastoji da utvrdi svake godine. Samo tri evropska univerziteta - Oksford, Kembridž i Imperijalni koledž u Londonu - uspeli su da se probiju među prvih deset na poslednjoj listi; svi ostali bili su američki. Samo 10 univerziteta iz čitave EU uspeli su da se dosad plasiraju među prvih 50. Hajdelberg, vodeći univerzitet u Nemačkoj, zauzeo je 58. mesto.
Rezultat toga je da je, okvirno, 400.000 naučnika iz Evrope trenutno u SAD, i da je gotovo 60 odsto evropskih građana koji su stekli doktorate u SAD od 1998. do 2001. godine odlučilo da tamo ostane. U SAD je duplo više evropskih studenata nego američkih u Evropi.
Evropski "obrazovni jaz" ne zaustavlja se na Atlantiku. Kao što je to bio slučaj u Evropi, industrijska revolucija u Kini i Indiji takođe stvara novu ambicioznu srednju klasu koja je voljna da svoju decu šalje na univerzitete.
Evropa je načinila neke skromne korake da povrati svoju konkurentnost u obrazovanju. Na samitu marta 2000. u Lisabonu, lideri EU odredili su cilj da Evropa do 2010. postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija zasnovana na znanju, a dve godine kasnije složili su se da u istom roku investicije u istraživanje i razvoj moraju dostići tri odsto BNP.
Tako ambiciozni ciljevi, iako nerealni, mogu imati dobar učinak, i naterati neke države EU da povećaju svoja izdvajanja, dok je sama EU već pokrenula niz obećavajućih planova. Sedmi okvirni program - vredan nekih 50 milijardi evra, što predstavlja povećanje za 40 odsto u odnosu na prethodni - možda je najznačajniji izvor finansiranja za istraživanje i razvoj u EU.
Međutim, EU i vlade država članica moraju učiniti više. Ukupna izdvajanja još uvek su sitna u poređenju sa sredstvima koja su za istraživanje i razvoj namenjena u budžetu SAD, koja su za fiskalnu 2007. dostigla 137 milijardi dolara. Evropski lideri zbog toga suštinski moraju uvećati sredstva za istraživanje prilikom naredne revizije budžeta ove i naredne godine. Iako će glavni finansijski teret biti na državama, sa nivoa EU mogao bi da stigne važan doprinos.
Iznad svega, bez obzira na to što je Evropska komisija nesumnjivo dužna da spreči korupciju i prevare, svaki zahtev za sredstva iz budžeta EU nailazi na preterano tešku proceduru. Eliminisanjem birokratske crvene trake, a Komisija se obavezala da će to učiniti, biće data suštinska podrška istraživačima.
Konačno, Evropa mora dati veći značaj osnovnim istraživanjima. Naravno, naši naučnici moraju odgovoriti na tekuće društvene probleme. Ali ako se osnovna istraživanja zanemaruju, pokušaji da se kroz primenjena istraživanja brzo proizvedu inovacije biće uzaludni. Osnovna istraživanja su prvi organizam u "lancu ishrane" naučnih napora. Evropski istraživački savet, koji treba da odobrava sredstva za istraživanje na osnovu ocene uglednih naučnika, biće važan korak napred, i EU bi trebalo da poveća svoje fondove.
Bivši urednik Fajnenšel tajmsa Ričard Lambert je s Nikom Batlerom u komentaru "Budućnost evropskih univerziteta: renesansa ili propast", koji je objavio londonski Centar za evropske reforme, naveo da su vlade EU zaglavljene u začaranom krugu: "Univerziteti ne mogu dobiti više novca ukoliko se ne reformišu, a ne mogu se reformisati bez više novca."
Danska vlada uspela je da se oslobodi začaranog kruga, tako što je reforme sprovela pre no što se obavezala na uvećanje budžeta. Danski univerziteti su 2003. godine pretvoreni u samoupravne institucije kojima su rukovodile uprave u kojima su dominirali spoljni predstavnici. Vlada je prošle godine ujedinila 12 univerziteta u osam, s namerom da dostigne suštinsku ekonomiju obima, dok je parlament odobrio gotovo 50 odsto veću vladinu potrošnju za istraživanje do 2010. godine.
Slučaj Danske naglašava centralnu ulogu vladinih reformi ukoliko Evropa želi da ispuni ciljeve iz Lisabona. Univerzitet u Kopenhagenu spaja se s Kraljevskim veterinarskim i poljoprivrednim univerzitetom i Danskim univerzitetom farmaceutskih nauka, i postaće najveći univerzitet u Skandinaviji.
Sada nam je namera da postanemo najznačajniji centar za istraživanje zdravlja i života u Evropi, zahvaljujući ujedinjenom znanju oličenom u 5.000 istraživača, odličnoj medicinskoj školi, 11 univerzitetskih bolnica i napretku ka biotehnološkom biznisu u zaštiti životne sredine, u koji su već uključeni tržišni lideri u proizvodnji lekova za dijabetes i u neurološkoj nauci.
Da nismo započeli reformu administracije, to bi verovatno bilo nemoguće. Iskustvo nas je dosad učilo da menadžeri univerziteta ne treba da na rastuću studentsku populaciju odgovaraju povećanjem obima svog posla. Naprotiv, boreći se protiv globalne konkurencije, oni treba da se usredsrede na očuvanje kvaliteta i dostizanje nadmoći u istraživanju i obrazovanju.
Izvor: Danas

ZANIMLJIVOSTI

2008-05-03T17:20:00.002+02:00

-Zloglasni doktor antropoloških i medicinskih nauka Jozef Mengele je svoja istraživanja vršio na čuvenom švedskom Upsala univerzitetu za vreme samog II sv. rata i to od 1941-1945 iako je Švedska bila neutralna zemlja za vreme rata. 250.000 Švedjana je učestvovalo u isključivo elitnim SS jedinicama i poslednji branioci Berlina su upravo švedjani iako su znali da je Hitler mrtav.
-Američki univerzitet Harvard imao je tridesetih godina veliku ulogu u stvaranju pozitivne slike u Americi o nacističkom režimu Trećeg rajha, tvrdi istoričar Stefen H. Norvud, profesor istorije na Univerzitetu Oklahoma, koji piše knjigu o kolegijalnim vezama američkih univerziteta i nemačke Nacističke partije i režima Adolfa Hitlera.
Harvard je bio veoma indiferentan prema stradanju nemačkih Jevreja - rekao je Norvud na konferenciji o holokaustu, održanoj na Univerzitetu u Bostonu, na kojoj je on bio glavni uvodničar, javile su agencije.
Prema Norvudovim tvrdnjama, ondašnja administracija Harvarda je kao prijatelje dočekivala najbliže saradnike nacističkog vođe Adolfa Hitlera, organizovala tople prijeme za nemačke mornaričke oficire i slala delegacije da učestvuju u proslavama u nacističkoj Nemačkoj, čak i nakon što su iz tamošnjih univerzitetskih struktura već bili proterani svi Jevreji.
Norvud je posebno kritički ukazao na to da je bivši predsednik Harvarda Džejms Brajant Konant svesno izbegao brojne prilike u periodu 1933-1937. da se izjasni protiv rasta nacizma i progona Jevreja.
Kolegijalne veze Harvarda i nacista su "sramotna epizoda", jer su "tople i prijateljske veze za nacističkim univerzitetima i zvaničnicima" uticale na to da se u Americi "stvarao prestižan ugled nacističkog režima", naglašeno je u izveštaju o istraživanju koje je Norvud uradio pod patronatom Instituta David Vajman za studije o holokaustu.
Prema tim istraživanjima, ondašnji stav Harvarda prema nacističkom režimu u usponu uticao je i na druge američke univerzitete. Prestižni Vilijams koledž, na primer, imao je akademsku razmenu sa nacističkim univerzitetima u Nemačkoj 1936. godine, uoči samog Hitlerovog osvajačkog pohoda na Evropu.
Izvor: Danas

SVETLOST I ISTINA -TESLA

2008-05-03T16:13:00.003+02:00

B. A. Behrend, poznati američki naučnik, prigodnom prilikom je parafrazirajući stihove posvećene Isaku Njutnu rekao:

‘’Priroda i njeni zakoni, sve beše mrkli mrak;

Reče Bog, neka bude Tesla, i bi svetlosti zrak.’’

Nepoznata je činjenica da je Nikola Tesla 1894. godine dobio diplomu počasnog magistra Univerziteta Jejl (Yale) iz Konektikata u Sjedinjenim američkim državama. Na Teslinoj diplomi, na logu univerziteta vidi se zapis na hebrejskom jeziku Urim veTumim, uokviren latinskim Lux et Veritas. Intrigirajuće! Kada je i kako ovaj zapis dospeo na logo ovog prestižnog američkog i svetskog univerziteta i kakva je njegova veza sa Nikolom Teslom?

Univerzitet Jejl je osnovan daleke 1701. godine, kao koledž Abrahama Kilingvorta. Posle velikodušnog poklona Elijahu Jejla, 1716. godine postaje Koledž Jejl. Nešto više od sto godina pre nego što je koledž prerastao u univerzitet, njegov peti predsednik, sveštenik Ezra Stajls, upoznao je mladog rabina iz Hebrona Haima Isaka Kerigejla.

Rabin Kerigejl je odgovarao arhetipu čudesnog Jevrejina koji je preovladavao u Novoj engleskoj XVIII veka. Rođen u Hebronu 1733. godine, postao je rabin u sedamnaestoj godini. U devetnaestoj je počeo da putuje po svetu, najverovatnije da bi skupljao fondove za religiozne Jevreje u Hebronu. Jedna od njegovih brojnih destinacija bio je Njuport u SAD. Na Purim 1773. godine u sinagogi u Njuportu, vodio je službu kojoj je prisustvovao sveštenik Stajls. Rabin je ostavio izuzetan utisak na sveštenika, jer je ubrzo dobio poziv za posetu koji je označio početak kratkog, ali intenzivnog prijateljstva.

S obzirom da je bio obrazovan čovek, što je bila karakteristika anglo-američkih sveštenika kolonijalnog perioda, bio je ubeđen da je za razumevanje hrišćanstva neophodno bilo čitati Hebrejsku Bibliju na jeziku na kome je napisana. Pored brojnih tema o kojima su razgovarali, rabin je sveštenika intenzivno podučavao hebrejskom jeziku. Ubrzo su usledili prvi prevodi delova Hebrejske Biblije na engleski jezik. Na žalost, rabin je preminuo 1777. godine na Barbadosu, gde je bio duhovni vođa zajednice Kaal Kodeš Midhi Israel.

Kada je Ezra Stajls bio izabran za predsednika Koledža Jejl, 1781., u svom svečanom govoru obratio se prisutnima na hebrejskom, aramejskom i arapskom jeziku. Posle neuspelih pokušaja da hebrejski uvede kao obavezan predmet, postao je prvi profesor semitskih jezika kao izbornog predmeta.

Da bi sačuvao uspomenu na svog prijatelja Ezra Stajls je, pored naručenog portreta rabina Kerigejla, na najlepši način obeležio ranu posvećenost univerziteta jevrejskim studijama. Na pečatu i logu univerziteta, na centralnom mestu upisao je reči Urim veTumim. Uokviren latinskim Lux et Veritas, hebrejski zapis je dobio isti smisao: Svetlost i Istina.

Šta zapravo znači Urim veTumum i kako je Ezra Stajls povezao ove reči sa misijom koje naučnici, nauka i univerziteti kao centri svetovnog znanja imaju?

Rabi Kaplan u Priručniku jevrejske misli, kaže da je visok stepen Božanskog nadahnuća bio prisutan prilikom obraćanja za savet Urimu i Tumimu, predmetu koji se nalazio na naprsniku prvosveštenika (Izlazak, 28:30). Reč je o Hošen Mišpat, predmetu u obliku kvadrata, savijenom da predstavlja džep u koji je Moše stavio Urim veTumim, pergament sa upisanim Božijim imenom od 72 slova. Dvanaest plemena Izraela bilo je predstavljeno sa dvanaest dragih kamenja na prednjoj strani Hošena. Urim se prevodi kao svetlost, dok se Tumim obično prevodi kao savršenstvo ili uparivanje, kaže dalje rabi Kaplan, jer je poruka isijavala iz Hošena, a prvosveštenik je kombinujući slova verbalizovao odgovor.

Očigledno je da je inteligentni Ezra Stajls posedovao dublje razumevanje hebrejskog jezika i judaizma, jer je shvatio analogiju između odnosa sveštenika i Boga s jedne strane i naučnika i prirode, s druge. Da bi odgovorio na značajna pitanja sveštenik mora, osim poznavanja i razumevanja predanja, da dobije izvestan stepen Božanskog nadahnuća. Slično, naučnik pored svoje genijalnosti i ogromnog rada mora da ima ono ''još nešto'' što ga dovodi do otkrića. To ''još nešto'' u Jevreja Urim veTumim, u antičkih Grka i Latina Eureka, trenutak je prosvetljenja u kome se dolazi do istine.

Takav trenutak je doživeo Nikola Tesla posmatrajući zalazak Sunca i recitujući Getea. Shvatio je prirodni princip čije je tehničko rešenje osvetlilo svet. Odatle Berendove reči povezuju Teslu i svetlost, a hebrejski zapis na grbu univerziteta Teslu i sa istinom. Traganje za svetlošću i istinom, staro koliko i svet, prevazilazi nacionalno, konfesionalno i istorijsko vraćajući nas na univerzalnu biblijsku priču o stvaranju koja se priča svaki dan iz početka, u svakom individualnom činu

Prvih 200 u svetu

2008-04-29T12:02:00.000+02:00

1 Harvard University United States
2 University of Cambridge United Kingdom
3 University of Oxford United Kingdom
4= Massachusetts Institute of Technology United States
4= Yale University United States
6 Stanford University United States
7 California Institute of Technology United States
8 University of California, Berkeley United States
9 Imperial College London United Kingdom
10 Princeton University United States
11 University of Chicago United States
12 Columbia University United States
13 Duke University United States
14 Peking University China
15 Cornell University United States
16 Australian National University Australia
17 London School of Economics and Political... United Kingdom
18 Ecole Normale Supérieure France
19= National University of Singapore Singapore
19= University of Tokyo Japan
21 McGill University Canada
22 University of Melbourne Australia
23 Johns Hopkins University United States
24 ETH Zurich Switzerland
25 University College London (UCL) United Kingdom
26 University of Pennsylvania United States
27 University of Toronto Canada
28 Tsing Hua University China
29= Kyoto University Japan
29= University of Michigan United States
31 University of California, Los Angeles United States
32 University of Texas at Austin United States
33= University of Edinburgh United Kingdom
33= University of Hong Kong Hong Kong
35= University of Sydney Australia
35= Carnegie Mellon University United States
37 École Polytechnique France
38 Monash University Australia
39 University of Geneva Switzerland
40 University of Manchester United Kingdom
41 University of New South Wales Australia
42 Northwestern University United States
43 New York University United States
44 University of California, San Diego United States
45 University of Queensland Australia
46= King's College London United Kingdom
46= University of Auckland New Zealand
48= University of Rochester United States
48= Washington University in St. Louis United States
50= Chinese University of Hong Kong Hong Kong
50= University of British Colombia Canada
52 Sciences Po Paris France
53 Vanderbilt University United States
54= Brown University United States
54= University of Copenhagen Denmark
56 Emory University United States
57 Indian Institute of Technology India
58= Hong Kong University of Science & Techno... Hong Kong
58= Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg Germany
60 Case Western Reserve University United States
61= Nanyang Technological University Singapore
61= Dartmouth College United States
63 Seoul National University South Korea
64= University of Bristol United Kingdom
64= Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne... Switzerland
66 Boston University United States
67 Eindhoven University of Technology Netherlands
68 Indian Institute of Management India
69 University of Amsterdam Netherlands
70= School of Oriental and African Studies United Kingdom
70= Osaka University Japan
72 Ecole Normale Supérieure Lyon France
73 University of Warwick United Kingdom
74 Universidad Nacional Autónoma de México Mexico
75 University of Basel Switzerland
76 Catholic University of Louvain Belgium
77 University of Illinois United States
78 University of Dublin, Trinity College Ireland
79= University of Otago New Zealand
79= University of Wisconsin United States
81 University of Glasgow United Kingdom
82= Macquarie University Australia
82= Technische Universität München Germany
84 University of Washington United States
85 University of Nottingham United Kingdom
86 Delft University of Technology Netherlands
87 University of Vienna Austria
88 University of Pittsburgh United States
89 University of Lausanne Switzerland
90= University of Birmingham United Kingdom
90= Leiden University Netherlands
92 Erasmus University Rotterdam Netherlands
93= Lomonosov Moscow State University Russia
93= Université Pierre-et-Marie-Curie France
95 Utrecht University Netherlands
96 Catholic University of Leuven Belgium
97 Wageningen University Netherlands
98 Ludwig-Maximilians-Universität München Germany
99= Queen Mary, University of London United Kingdom
99= Pennsylvania State University United States
101 University of Southern California United States
102= Georgetown University United States
102= University of Sheffield United Kingdom
102= Rice University United States
105= Humboldt-Universität zu Berlin Germany
105= University of Adelaide Australia
105= University of Sussex United Kingdom
108 National Taiwan University Taiwan
109= University of St Andrews United Kingdom
109= University of Zurich Switzerland
111= Wake Forest University United States
111= University of Maryland United States
111= University of Western Australia Australia
111= Uppsala University Sweden
115 University of Twente Netherlands
116= Fudan University China
116= University of Helsinki Finland
118 Tokyo Institute of Technology Japan
119 Hebrew University of Jerusalem Israel
120 Keio University Japan
121 University of Leeds United Kingdom
122 Lund University Sweden
123 University of North Carolina United States
124= University of Massachusetts, Amherst United States
124= University of York United Kingdom
126 University of Aarhus Denmark
127 Purdue University United States
128= Kyushu University Japan
128= Nagoya University Japan
130= University of Virginia United States
130= Tufts University United States
132 Durham University United Kingdom
133= University of Alberta Canada
133= Vrije University Brussels Belgium
133= University of Newcastle upon Tyne United Kingdom
133= Hokkaido University Japan
137 Radboud Universiteit Nijmegen Netherlands
138 Vienna University of Technology Austria
139 University of Liverpool United Kingdom
140 Cranfield University United Kingdom
141= University of California, Santa Barbara United States
141= University of Ghent Belgium
141= Cardiff University United Kingdom
141= University of Southampton United Kingdom
145 Georgia Institute of Technology United States
146 RMIT University Australia
147= Tel Aviv University Israel
147= Chalmers University of Technology Sweden
149 Freie Universität Berlin Germany
150= Texas A&M University United States
150= Korea University South Korea
152 University of Notre Dame United States
153 University of Bath United Kingdom
154 City University of Hong Kong Hong Kong
155 McMaster University Canada
156= Universität Göttingen Germany
156= Curtin University of Technology Australia
158= Waseda University Japan
158= Universität Ulm Germany
158= Technion - Israel Institute of Technolog... Israel
161= Chulalongkorn University Thailand
161= Université Louis Pasteur - Strasbourg I France
163 Michigan State University United States
164 Saint-Petersburg State University Russia
165= Université libre de Bruxelles Belgium
165= University of Science and Technology of ... China
165= State University of New York at Stony Br... United States
168= Tohoku University Japan
168= George Washington University United States
170= Universität Tübingen Germany
170= University of California, Davis United States
172= University of Maastricht Netherlands
172= Yeshiva University United States
172= Rheinisch-Westfälische Technische Hochsc... Germany
172= Royal Institute of Technology Sweden
176 Queen's University Canada
177 University of Oslo Norway
178 University of Bern Switzerland
179 Shanghai Jiao Tong University China
180 nanjing University China
181= Kobe University Japan
181= University of Montreal Canada
183= Vrije Universiteit Amsterdam Netherlands
183= Jawaharlal Nehru University India
185 Universiti Kebangsaan Malaysia Malaysia
186 University of Innsbruck Austria
187= University of Minnesota United States
187= Universität Frankfurt am Main Germany
187= Brandeis University United States
190= University of Barcelona Spain
190= University of Reading United Kingdom
192= University of Malaya Malaysia
192= Queensland University of Technology Australia
194 Technical University of Denmark Denmark
195 University of Aberdeen United Kingdom
196 University of Wollongong Australia
197 Università degli Studi di Roma - La Sapi... Italy
198= University of California, Irvine United States
198= Korea Advanced Institute of Science & Te... South Korea
200 Universite Paris-Sorbonne (Paris IV) France

Pravni fakultet

2008-04-29T11:44:00.001+02:00

O Fakultetu

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kao deo jednog od najstarijih univerziteta na Balkanu, sa temeljima u prvoj polovini 19. veka, bio je uvek vodeća srpska i jugoslovenska obrazovna i naučna institucija u oblasti prava. Okupljao je vrhunske naučnike i vrsne predavače koji su obrazovali oko 50.000 diplomiranih pravnika i preko 2.000 magistara i doktora nauka. Studije ovog Fakulteta predstavljale su rasadnik najprestižnijih stručnjaka, naučnika i nastavnika za celu bivšu Jugoslaviju.

Fakultet je smešten u centru Beograda, prestonici Republike Srbije.

Zgrada Fakulteta izgradjena 1940.godine dogradjena je krajem veka, tako da Pravni fakultet danas raspolaže prostorom od blizu 12.000 m2. Fakultet ima osam amfiteatara (od kojih najveći, čuvena "petica", može da primi preko 1.000 slušalaca), desetak učionica i seminarskih soba, sudnicu za praktičnu nastavu, svečanu Salu za sednice, modernu Konferencijsku salu, jednu od najvećih pravnih Biblioteka u regionu sa 139.962 primerka monografskih publikacija, i 350.000 svezaka serijskih publikacija, šezdesetak kabineta za nastavnike i saradnike koji su povezani u lokalnu kompjutersku mrežu i na Internet, kompjuterski centar, studentsku kompjutersku laboratoriju, prostran studentski klub, nastavnički klub itd.

Pravni fakultet u Beogradu okuplja u svom nastavničkom kolegijumu istaknute stručnjake za različite pravne discipline, kao i za niz drugih društvenih nauka (ekonomija, sociologija, filozofija, političke nauke, pravna istorija, itd.). Medju njima, i danas kao i ranije, ima članova Akademije nauka, medjunarodnih stručnih organizacija, uglednih imena u domaćoj i medjunarodnoj naučnoj javnosti.
Takođe, kao gosti u nastavi na Pravnom fakultetu časove i kurseve drže domaći i strani stručnjaci i profesori stranih univerziteta.

Po broju studenata Pravni fakultet u Beogradu je jedan od najvećih u regionu. Od školske 1997/98. godine odvijaju se i Visoke evropske studije (Pravo Evropske unije) u saradnji sa Evropskim univerzitetskim centrom u Nansiju (Francuska), a Diploma specijaliste za evropsko pravo koja se stiče po završetku ovih studija ekvivalentna je sa diplôme d'études supérieurs européenes (DESE) Evropskog univerzitetskog centra u Nansiju.

Pored nastavne delatnosti Fakultet ostvaruje naučno-istraživačke, nastavno-naučne i stručne aktivnosti u raznovrsnim oblicima (projekti, kursevi za inovaciju znanja, stručno usavršavanje i osposobljavanje kadrova, konsalting, naučne i stručne rasprave, akademska i stručna saradnja sa drugim institucijama i drugo), organizuje publikovanje rezultata, kao i drugih stručnih i naučnih radova svojih članova, fakultetskog časopisa Anali Pravnog fakulteta i drugih publikacija.

Delatnost i organizacija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu regulisani su važećim zakonima i Statutom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (do 2006/07), a od šk. 2006/07 novim Statutom Pravnog fakulteta.

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

2008-04-29T11:41:00.002+02:00

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ
Потребе за „отечественим“ чиновничким кадром с вишом спремом, неопходног државном апарату који се увећавао, пресудно је утицала да идеја о оснивању једне „велике школе“, дуго присутна у главама најумнијих људи српског народа, буде и остварена. Актом кнеза Милоша из јуна 1838. године наложено је било да се „досадашња гимназија на степен Лицеума узвиси“. Тиме је отпочео развојни процес високошколске наставе у Србији. Основни задатак нове школе био је да „веће число отечествене јуности воспитава и пристојно предуговљава за све струке земаљски(х) чиновника“. Образовање младих људи способних да се баве „научним“ и „књижевним“ пословима и оних спремних да по народу распростиру „светлост и просвету“ налазило се тих, првих дана, у другом плану.
У почетку је Лицеј имао физиономију Филозофског факултета. Прве године предавана је филозофија, општа историја, „чиста математика“, статистика, немачки језик, цртање, а почев од 1839. физика, практична геометрија и француски језик. По пресељењу из Крагујевца у Београд (1841), настава је проширена и на правне науке, које су изучаване тек након положене прве и друге године Лицеја. Филозофски одсек је тада, за известан број година, добио форму припремног степена за даље усавршавање на правном одељењу, а касније и на Јстествено-техничком (од 1835), што је утицало на његову стагнацију. Такво стање санкционисали су „Устројеније јавног училишног наставленија“, донето 1844. године, као и „Устројеније Књажевско-сербског Лицеја“, из 1853. године. На Лицеју је, током његовог постојања од 1838. до 1863. године, знања стицало 1205 ученика, од којих је дипломирало 238 (210 правника и 28 осталих). Предавања су држали истакнути професори, школовани на високом школама у Аустрији, Немачкој, Француској ( Јован Стерија Поповић, Јанко Шафарик, Јосиф Панчић, Ђура Даничић и други).
Током педесетих година 19. века створени су најосновнији услови да Лицеј добије форму велике школе а његово филозофско (опште) одељење прерасте у посебан факултет. То се и догодило по свргавању уставобранитељског режима. У оквиру опсежних школских реформи донет је 6. октобра 1863. године „Закон о устројству Велике школе или Академије“, којим је Лицеј „прерастао“ у Велику школу. Велика школа је имала три факултета: Филозофски, Технички и Правни. На Филозофском факултету студиј је трајао три године. Препознатљиву стручно- научну физиономију, сличну оној које су имале високе школе у Европи, настава на Филозофском факултету добила је тек десет година касније ( 1. јануар 1974), формирањем филолошко-историјског и природно-математичког одсека. У наредним деценијама настава на Филозофском факултету досегла је веома висок ниво.
Доношење Закона о Универзитету (12. март 1905), по коме је та институција је постала „највише самоуправно тело за вишу наставу и за обрађивање наука“, означило је квалитативно ново раздобље у развоју високошколске наставе у Србији. Подизање критеријума за избор професора и аутономност Универзитета (слобода универзитетске наставе) утицали су на брзи развој научне мисли. Тај процес био је видан и на Филозофском факултету, институцији која је била задужена да „обрађује“ науку и „спрема стручне раднике на њој“, као и да формира „наставнике за поједине њене гране“, што јој је давало не само наставни већ и научни карактер. У том тренутку, унутар 29 научних грана, на Филозофском факултету је предавано 68 предмета. Динамични развој зауздали су ратови (1912-1918), у којима су уз студенте (погинуло је преко 30% укупног броја студената) темељно страдале и факултетске зграде, библиотеке, лабораторије, семинари. Ангажовани знањем на важним политичким и пропагандним пословимам, значајан допринос одбрани земље дали су и истакнути професори Филозофског факултета Јован Цвијић, Недељко Кашанин, Александар Белић, Богдан Поповић, Никола Вулић и други.
У годинама између два светска рата Филозофски факултет се убрзано научно развијао. Увећан је број наставних група, семинара, научних завода, института, предмета, професора, студената. Његови истакнути професори били су уважени чланови међународне научне заједнице, што је утицало на углед који је факултет уживао у земљи и иностранству. Тај убрзани научни успон „пресекао“ је рат (1941-1945), у чијим је последњим данима запањена зграда „Филозофског факултата.
После четворогодишње паузе Филозофски факултет је још једном, октобра 1945, кренуо из почетка. Наставу су отежавали бројни чиниоци (недовољан број квалификованих професора, идеолошки надзор над науком и наставом, недостатак уџбеника и релевантне литературе, мали број учионица и лабораторија...). Страх и неповерење партије на власти према критичкој интелигенцији најдиректније је утицао на положај који је факултет имао у послератним деценијама. Током 1947. извршена је коначна подела Филозофског факултета на Филозофски и Природно-математички факултет. Развој науке и наставе иницирао је 1960. нову поделу на Филозофски и Филолошки факултет. Догађаји из 1968. породили су дугорочно неповерење и појачани притисак власти на Филозофски факултет, што је водило дугорочном разарању научних језгара на више одељења и катедара (одстрањивање дела професора из наставе и са факултета). Филозофски факултет се 1974. године уселио у своју нову зграду на Студенском тргу. Са протеком година, „стара школа“ је досегла некадашњи научни ниво и повратила углед.

ETF

2008-04-29T11:37:00.002+02:00

Развој Електротехничког факултета у блиској је вези са историјом универзитетског образовања у Србији. Прво високошколско предавање из области електротехнике одржано је давне 1894. Професор Стеван Марковић био је први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Само четири године касније, професор Марковић је основао и електроинжењерску лабораторију. Од тада, електротехничке теме су се изучавале на Великој школи, а затим и на београдском Универзитету који је из ње настао 1905. Прве дипломе додељене су 1922 године.
Образовање електроинжењера битно је проширено после реорганизације Инжењерског одељења 1935. Машински одсек је постао Машинско-електротехнички одсек, на ком су до почетка 1937. оформљена су четири смера - машински, аеронаутички, енергетски и телекомуникациони. Због недостатка лабораторијске опреме, отварање четвртог смера (телекомуникације) је одлагано све до краја Другог светског рата. Године 1946. установљено је електротехничко одељење, које је 1948. прерасло у Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације. 1955. године основан је нови смер - Физичка електроника.
Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер - Рачунарство и информатика - установљен је 1987. године.
Електротехнички факултет је смештен у Згради техничких факултета, заједно са Архитектонским и Грађевинским факултетом. ЕТФ користи део сутерена, цело приземље и део поткровља. Поред ове зграде, просторије ЕТФ-а се налазе у павиљонима између Зграде техничких факултета и зграде Машинског факултета. Такође, ЕТФ има своје просторије и у Заводу за физику, који се налази поред Зграде техничких факултета, као и на Рударско-геолошком факултету, где се налазе лабораторије катедри за Аутоматику и Микроелектронику и техничку физику.
Зграда техничких факултета је једна од најлепших грађевина у Београду. Подигнута је 1931. године, а изградња је почела 1926. Пројектовали су је наставници тадашњег Архитектонског одсека Техничког факултета арх. Никола Несторовић и арх. Бранко Таназевић.

Ekonomski fakultet

2008-04-29T11:32:00.001+02:00

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu je obrazovna i naučna ustanova sa tradicijom dužom od 65 godina. Osnovana je kao Visoka škola za ekonomiju i trgovinu još daleke 1937. godine kao prvi visokoškolski obrazovni centar u oblasti ekonomije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Danas je Ekonomski fakultet najveća i najeminentnija naučno-obrazovna ustanova u zemlji na području ekonomskih nauka. Fakultet zapošljava oko 130 nastavnika i saradnika od čega 53 redovna profesora. Na Fakultetu je do sada diplomiralo oko 34000 studenata, oko 1800 je nastavilo poslediplomske studije i steklo naziv magistra nauka dok je oko 650 steklo titulu doktora nauka.

Nastavni plan redovnih studija na Fakultetu obuhvata devet usmerenja i to:
Ekonomska analiza i politika
Marketing
Računovodstvo, revizija i finansijski menadžment
Trgovinski menandžment i marketing
Finansije, bankarstvo i osiguranje
Turizam i hotelijerstvo
Statistika i informatika
Menadžment
Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina

Pored ovoga, na poslediplomskim studijama na Fakultetu postoji oko 20 kurseva u različitim oblastima ekonomije. Od 2001. na fakultetu radi i Poslediplomska poslovna škola MBA tipa, na kojoj predaju eminentni domaći i strani profesori.

Fakultet ima svoj naučno-istraživacki centar (NICEF) koji na brojnim projektima angažuje veliku većinu nastavnika i saradnika kao i jedan broj istaknutih eksperata izvan Fakulteta. Od osnivanja, u NICEF-u je urađeno preko 800 projekata za preduzeća i druge korisnike u oblastima restrukturisanja, procene vrednosti, privatizacije, investicija itd. kao i blizu 100 makroekonomskih projekata za vlade, pojedina ministarstva, fondove i dr.
NICEF je organizovan u više posebnih centara koji čine njegove sastavne delove:
- Centar za procenu vrednosti kapitala i privatizaciju
- Centar za preduzetništvo
- Centar za organizaciju i liderstvo
- Centar za hartije od vrednosti
- Centar za korporativne finansije
- Centar za izradu i ocenu investicionih programa
- Centar za marketing
- Centar za javne finansije
Posebnu celinu čini Centar za izdavačku delatnost koji je prerastao u najvećeg domaćeg izdavača ekonomske literature sa prosekom od oko 60 naslova godišnje. Ekonomski fakultet ima sopstvenu, vrlo bogatu biblioteku sa preko 120 000 naslova, pretežno u oblasti ekonomske literature od početka dvadesetog veka do danas.

Jedan od važnih angažmana Fakulteta je i organizovanje naučnih konferencija samostalno ili u saradnji sa Naučnim društvom ekonomista Jugoslavije (selektivnom naučnom organizacijom) kao i skupova i seminara sa preduzećima, bankama itd. Prilozi i referati sa ovih skupova i drugi naučni članci naših nastavnika i saradnika ali i autora izvan Fakulteta objavljuju se u časopisu 'Ekonomski anali', koji je kategorizovan u grupu časopisa od međunarodnog značaja.

Fakultet ima vrlo razvijenu saradnju sa većim brojem stranih univerziteta i instituta (SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska, Italija, Grčka itd.). Međunarodna saradnja Fakulteta se intezivira poslednjih godina i Fakultet ulazi u nove međunarodne projekte. Kao učesniku konzorcijuma sa još tri domaće i četiri evropske institucije Fakultetu je dodeljen, trenutno najveći u zemlji, međunarodni projekat "Policy and Legal Advice Centre" koji finansira Evropska agencija za obnovu (EAR), a neizostavno je potrebno pomenuti i projekat "Employment support programme" u saradnji sa Ministry of labour, employment and social affairs (MOLESA).

Mnogi nastavnici i saradnici Fakulteta angažovani su od strane domaćih instituta, fakulteta, konsultantskih firmi i dr. doprinoseći njihovom ugledu i jačanju njihove stručne osnove u poslovima koje obavljaju. Takođe, jedan broj naših nastavnika individualno je angažovan na pojedinim međunarodnim projektima sto potvrđuje njihov lični naučni ugled i akademski značaj čitavog Fakulteta.

Privatni ili državni, pitanje je sad?

2008-04-29T11:29:00.001+02:00

Pošto je na ovom blogu postavljeno pitanje da li smatrate da je bolji privatni ili državni univerzitet, ili nije dobar nijedan (a ta opcija vam se najviše svidela) mi smatramo da smo dužni da kažemo naše viđenje tog problema.
Ovo je samo jedno od mnogih mišljenja o ovoj temi, pa ne znači da mora biti isto kao i vaše. Kao neko ko je iskusio i jedan i drugi možda sam i kompetentna da o tome govorim.
O razlici u veličini knjiga i broju vremena provedenom na fakultetu neću ni da govorim, to je očigledno svima. Ono što je pitanje jeste da li je sve to potrebno.Kada u paničnom strahu nabubate 1000 strana za tri nedelje (toliko je otprilike potrebno po mojoj proceni da se izađe na ispit i bude siguran u svoje znanje) da li posle još tri nedelje vama nešto ostane u glavi? Pod uslovom da ste položili to na šta ste izašli, a to nažalost, na državnom fakultetu najmanje zavisi od toga koliko znate. Najviše zavisi od toga koliko su studenata ove godine od njih 2000 odlučili da puste u sledeću. Oko 400, uglavnom, a to se zna pre oktobra. E sad, što onda uopšte primaju sve te ljude? Pa i njima je potreban novac, a oni koji plaćaju godinu daju manje para nego što bi davali da su na privatnom fakultetu.
To je po meni veliki problem, ta gomila ljudi bez početka i kraja. Ako ti možeš normalno da prisustvuješ predavanjima i vežbama i tu, kao što bi trebalo, veći deo posla savladaš, ni te ogromne knjige ne bi bile problem. Problem je kad sedite jedni drugima na glavama, ako uopšte uspete da sednete. Zbog toga jedan plus, sa moje strane, ide privatnim fakultetima. Makar te tretiraju kao ljude, daju ti lepo stolicu da sedneš. Uz male grupe i manje knjige i malo više slobodnog vremena (pošto ne boraviš na fakultetu od jutra do sutra) ne bi trebalo da bilo šta bude problem. I uz normalno, ljudsko ponašanje profesora i dekana koga na državnom fakultetu ni fizički ne vidiš, a o kojoj razmenjenoj reči sa njim neću ni da govorim.
Na privatnom fakultetu se po meni pojavljuje drugi problem tj. tu smo mi studenti u celoj priči nezgodni. Umesto da olakšice u odnosu na državni fakultet cenimo (jer nam omogućavaju da u dvadeset godina živimo onako kako treba da živi neko ko ima dvadeset godina, što znači da imamo vremena i volje da izađemo i družimo se međusobno) mi ih iskorišćavamo. Sami sebi kopamo jamu svojom neozbiljnošću, uglavnom. Kolege sa državnih fakulteta dižu i sebe i te fakultete do nebesa, po principu, ide Bog pa oni. Nemoguće je da su oni toliko dobri kao što je nemoguće da smo mi toliko loši.
I šta sad? Oni sa državnih fakulteta brinu kako će živi, zdravi i normalni da izađu sa njega, a ja razmišljam kako ću da se zaposlim negde kad završim privatni fakultet jer nas bije glas da nemamo pojma ni o čemu za šta smo sami krivi jer izgleda da veliki broj studenata, tih istih privatnih fakulteta, misli apsolutno isto.
Mada se sve svodi na isto, svako ima neki svoj problem, pa sad od toga koliko je pametan, snalažljiv i koliko ima sreće zavisi kako i kada će ga rešiti.
Autor: Iva Kovandzic

Да ли сте знали да...

2008-04-28T14:57:00.005+02:00

Нобелову награду нису добили, иако су за њу били номиновани: Ана Ахматова, Хорхе Амадо, Антонен Арто, Жорж Батај, Морис Бланшо, Хорхе Луис Борхес, Бертолт Брехт, Паул Челан, Рене Шар, Антон Чехов, Јозеф Конрад, Хулио Кортазар, Жак Дерида, Теодор Драјзер, Лион Фојтхвангер, Роберт Фрост, Ханс-Георг Гадамер, Грејам Грин, Олдус Хаксли, Хенрик Ибзен, Џејмс Џојс, Никос Казацакис, Артур Кестлер, Дејвид Херберт Лоренс, Вилијам Самерсет Мом, Шандор Марај, Артур Милер, Алберто Моравија, Роберт Мусил, Владимир Набоков, Џорџ Орвел, Фернандо Песоа, Езра Паунд, Марсел Пруст, Дејвид Селинџер, Гертруда Стајн, Волас Стивенс, Лав Толстој, Арнолд Тојнби, Марина Цветајева, Марк Твен, Франц Верфел, Торнтон Вајлдер, Тенеси Вилијамс и Вирџинија Вулф.
Интересантан је податак да не постоји Нобелова награда за математику.Сматра се да није увео награду за математику јер га је жена(коју је запросио, што је она одбила) варала с познатим математичарем, за којег се верује да је био Магнус Густав Митаг-Лефлер.

JAGELONSKI UNIVERZITET

2008-04-28T13:13:00.002+02:00

Јагелонски универзитет (пољ. „Uniwersytet Jagielloński“) је пољски универзитет у Кракову. Настао је 1364. године под Казимиром III Великим, под именом „Краковска академија“ (пољ. „Akademia Krakowska“), те представља други најстарији универзитет у централној Европи, након прашког Карловог универзитета, а представља и један од најстаријих универзитета у цијелој Европи. Данашњи назив „Јагелонски универзитет“, добио је 1817. године у част Јагелонске династије пољских краљева[1]. 2006. године „Тајмс“ је оцијенио овај универзитет као најбољи пољски универзитет.

Казимир III Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је Папа Урбан V одобрио отварање Краковске академије.

Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља Николе Коперника.

Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, Литваније, Русије, Мађарске, Бохемије, Њемачке и Шпаније. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету.

Први ректор универзитета универзитета је био Пјотр Виш, а први професори су били Чеси, Нијемци и Пољаци, од којих су многи дошли са универзитета „Чарлс“ из Прага. Од свих студената, отприлике трећина су били Пољаци.

Споменик Николи Копернику, поред Колегијума новума („новог факултета“) Јагелонског универзитетаДо 1520. године, Констанцо Кларети и Венцел фон Хиршберг су већ били увели изучавање грчког језика, а уведено је било и изучавање хебрејског језика.

Златна ера Краковске академије је била у периоду пољске ренесансе, између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека.

Године 1846, након Краковског устанка, читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт Аустријског царства. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије Фердинанд I спасио специјалним декретом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут Колегијума новума. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета.

У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину.

Казимир III Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је Папа Урбан V одобрио отварање Краковске академије.

Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља Николе Коперника.

Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, Литваније, Русије, Мађарске, Бохемије, Њемачке и Шпаније. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету.

Први ректор универзитета универзитета је био Пјотр Виш, а први професори су били Чеси, Нијемци и Пољаци, од којих су многи дошли са универзитета „Чарлс“ из Прага. Од свих студената, отприлике трећина су били Пољаци.

Споменик Николи Копернику, поред Колегијума новума („новог факултета“) Јагелонског универзитетаДо 1520. године, Констанцо Кларети и Венцел фон Хиршберг су већ били увели изучавање грчког језика, а уведено је било и изучавање хебрејског језика.

Златна ера Краковске академије је била у периоду пољске ренесансе, између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека.

Године 1846, након Краковског устанка, читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт Аустријског царства. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије Фердинанд I спасио специјалним декретом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут Колегијума новума. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета.

У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину.

Казимир III Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је Папа Урбан V одобрио отварање Краковске академије.

Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља Николе Коперника.

Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, Литваније, Русије, Мађарске, Бохемије, Њемачке и Шпаније. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету.

Први ректор универзитета универзитета је био Пјотр Виш, а први професори су били Чеси, Нијемци и Пољаци, од којих су многи дошли са универзитета „Чарлс“ из Прага. Од свих студената, отприлике трећина су били Пољаци.

Споменик Николи Копернику, поред Колегијума новума („новог факултета“) Јагелонског универзитетаДо 1520. године, Констанцо Кларети и Венцел фон Хиршберг су већ били увели изучавање грчког језика, а уведено је било и изучавање хебрејског језика.

Златна ера Краковске академије је била у периоду пољске ренесансе, између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека.

Године 1846, након Краковског устанка, читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт Аустријског царства. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије Фердинанд I спасио специјалним декретом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут Колегијума новума. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета.

У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину.

Чувене личности у вези са универзитетом
Свети Јован Канције (1390-1473), учењак и богослов
Јан Длугош (1415-1480), историчар
Лаурентије Корвин (1465-1527), хуманиста, предавач на универзитету
Никола Коперник (1473-1543), ширио хелиоцентричку теорију
Јан Кохановски (1530-1584), пјесник, један од зачетника пољског књижевног језика
Иво Андрић, књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност
Јозеф Циранкевич (1911-1989), комуниста, премиер Пољске од 1947. до 1970.
Папа Јован Павле II
Збигњев Чајковски, „отац пољске школе мачевања“
Станислав Лем (1921-2006), писац
Вислава Шимборска (1923-), пјесникиња, добитница Нобелове награде за књижевност
Норман Дејвис (1939-), британски историчар
Кшиштоф Зануси (1939-), режисер

Izvor: Wikipedia

MIT

2008-04-28T09:58:00.002+02:00

MIT je skraćenica za Institut tehnologije Masačusetsa (engl. Massachusetts Institute of Technology, MIT) privatni istraživački univerzitet u Kembridžu (deo Bostona) u američkoj državi Masačusets. MIT se sastoji iz 5 škola i jednog koledža sa 32 akademska odseka. Rad univerziteta se bazira na naučnom i tehničkom istraživanju.

MIT je osnovao Vilijam Barton Rodžers 1861. kao prirodnu podršku nagloj industrijalizaciji SAD-a. Institut je podsećao na nemačke i francuske politehničke akademije, ali se MIT isticao upotrebom eksperimenata u nastavi (princip: „nauči radeći“).

Za vreme Drugog svetskog rata stručnjaci MIT-a su doprineli razvoju računara, radara i inercijalnog navođenja za vojne svrhe. Posle rata MIT je proširio svoje delatnosti na društvene nauke (ekonomija, lingvistika, menadžment).

Količina novca koju MIT dobija i troši na naučna istraživanja je među najvećima od svih univerziteta u SAD (9,98 milijardi dolara 2007.).[1]

Na MIT-u trenutno radi 998 predavača, a studira 4.127 studenata i 6.126 poslediplomaca.

Nobelovu nagradu je osvojilo 26 bivših studenata MIT-a, 26 profesora i 15 drugih istraživača (ukupno 64 - neki profesori su bili i studenti MIT-a).
Izvor: Wikipedia

DOSITEJ OBRADOVIĆ

2008-04-27T20:34:00.004+02:00

Po pravilu veliki ljudi, pa i učitelji, potiču iz sirotinjskih porodica i malih mjesta. Dokaz za to je i Dositej Obradović. Sav životni put, od Temišvara, preko Hopova, Dalmatinske zagore, Male Azije, Halea, Beča, Pariza, Londona, Trsta, pa do susreta sa Karađorđem, Dositej je posvećivao sopstvenom obrazovanju i obrazovanju svog naroda. Učiteljski duh u njemu vodio ga je stalno naprijed. Kroz trnje do zvijezda. On vrši preobražaj u načinu mišljenja širokog kruga čitalaca, a duh njegovih knjiga postaje pokretačka snaga nove kulture. Stvorio je cijelu školu u srpskoj kulturi i za nju učinio više nego iko prije njega. Svojim idejama, djelima i kritičkim principima ostao je živo prisutan sve do danas – svuda gdje su potrebni „brat naš razum i sestra pamet“. „Zatrovan“ knjigama otkrivao je novi svijet i novi život. Život u manastiru Hopovo među kaluđerima otkriva mu surovu stvarnost, jer se njegovi ideali sukobljavaju sa realnošću i surovošću svakodnevnog života. Za to vrijeme i za svoju okolinu bio je izuzetno pismen i učen. I sveštenici i kaluđeri nisu umjeli ni da čitaju ni da pišu kao on. Tajno napušta taj svijet i kreće na put u nepoznato. Na tim putovanjima upoznaje totalnu zaostalost i nepismenost svog naroda. Vjerovanje u vampire i vukodlake. Neznanje na svakom koraku praćeno bijedom. Ne samo da mnogo čita i putuje, već izučava i jezike da bi proširio svoje vidike i svoje znanje. Nakon dvadeset godina putovanja po svijetu nakon bjekstva iz Hopova nađe se u Haleu najpoznatijem univerzitetu u Evropi. Tu odlučuje da se rastane i sa mantijom i sa starim načinom života. Tu počinje novi život u novom okruženju mladih ljudi koji teže ka nauci. Tu upoznaje novi svijet knjiga i književnosti. Odbacuje religiozne knjige koje zaglupljuju i prevodi i štampa knjiga koje će njegov narod čitati, razumjeti i novi svijet otkriti. Postaje onaj pravi narodni učitelj. On taj projekat najavljuje u „Sovjetima zdravog razuma“ i kaže da će njegove knjige biti pisane čisto srpski da ih mogu razumjeti svi srpski sinovi i kćeri. Činio je sve za prosvešćenije junosti. Iskazuje jednu revolucionarnu pedagošku misao. On piše:

Ne bojte se naroda! Miliji ćete, draži i časniji narodu biti kada mu otvorite oči uma i kada ga prosvetite.

Dositej strpljivo i argumentovano pokazuje i dokazuje kakve su prednosti prosvjećenog i učenog čovjeka u životu i šta se dobija usvajanjem novih znanja. Posebno je isticao značaj knjige i njene uloga u životu. Zajedno sa čitaocima traži ono što je najbolje. U tom traganju za boljim navlači mržnju crkvene hijerarhije, jer piše:

Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizvešati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati ako čedu doveka zvona lupati.

Dositej se zalaže za školovanje svih bez obzira na društveni položaj, uzrast i pol. Posebno ističe potrebu školovanja ženske djece, te piše:

Nek se ne uzda jedan narod nikad doveka k prosvešteniju razuma doći u kojemu žene prostoti i varvarstvu ostaju.

Svoje učiteljovanje i prosvjetiteljsko djelovanje Dositej je ostvarivao kroz niz formi i oblika. Prije svega književnost, strana i naša, basne sa naravoučenijem, mudre izreke, a kruna svega je osnivanje i otvaranje Velike škole u Beogradu koja će postati temelj Beogradskog univerziteta. Uz sve to postaje i prvi ministar prosvjete u Karađorđevoj Srbiji. Koliko je Dositej bio mudar i dalekovid pokazaće i u čuvenoj pjesmi. Pjesna na insurekciju serbijanova, napisanoj 1804. godine i posvećenoj Vojevodi gospodinu Georgiju Petroviču. Za Srbe i Srbiju je aktuelna i danas, jer:

Vostani Serbije!
Davno si zaspala.
U mraku ležala
Sada se probudi
I Serbije vozbudi!

To je i njegova prethodnica povratku u Beograd 1807. godine. Uz Karađorđevu saglasnost i veliku pomoć Dositej će otvoriti, 1808. godine u Beogradu prvu Veliku školu, koja će označiti početak visokoškolskog školovanja mladih u Srbiji. Okuplja mlade i školovane profesore u Evropi koji postaju predavači.

Jedan od mladih ljudi, koji traži znanje u Velikoj školi, bio je i budući reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Karadžić. Dositej poziva obrazovane Srbe iz svijeta i traži pomoć, da pomognu srpskom narodu u širenju pismenosti i kulture, tvrdeći da je to isto toliko važno kao i bitka na bojnom polju. U svemu tome imao je jednog vrlo uticajnog istomišljenika – Karađorđa. O tome jedan savremenik je zapisao:

Kada bi Karađorđe ujutru izlazio, on bi pošao sa svima vojvodama, koji bi ga pratili u Narodno učilište od njega zavedeno, a urađeno od Dositeja. Tu bi kratkom svojom rječju preporučivao učenoj mladeži da prilježno uči. „Vidite li, govoraše, mi imamo dovoljno mašina za odbranu Srbije, ali nedovoljno veštih ljudi za upravljanje… Da mi znamo državu voditi onako kako znamo voditi vojsku drukčije bi sada stajala… Slušajte vaše učitelje i poštujte ih; ja njih ne razlikujem od mojih vojvoda.“

Uskoro je Dositej postavljen za direktora svih škola u Srbiji, pa je zato imao potrebe i prilike da putuje po zemlji, da još bolje upozna i prilike i narod, da uređuje odnose između vlasti i učitelja, da pronalazi pismene ljude i da ih upućuje na prava mjesta. Sve ga je to radovalo, jer je uvijek želio da širi pismenost i obrazovanje. Koliko je Karađorđe poštovao i cijenio Dositeja pokazuje i to što mu je povjerio da uči njegove sinove. Dva velikana potpuno su se razumjevala u shvatanju potrebe širenja kulture i obrazovanja.

Kad danas i ovdje razmišljamo o Dositejevom pedagoškom djelovanju jedini zaključak je da je on bio učiteljski div koji je, prije dvije stotine godina unosio evropski duh i evropske vrijednosti u zaostalu i nepismenu Srbiju. Uređivao je Srbiju po modernim načelima savremenoga svijeta. Zalagao se i za slobodnu i ekonomski jaku Srbiju. Sav je život posvetio rodu srpskom i rodu svom, te zemlji djedova svojih. Takav je bio prvi ministar prosvjete slobodne Srbije. Mnogo čitao, učio, pisao i na narod sve to prenosio. Dositej je bio prvi kulturni ministar prosvjete. U posljednjih dvije stotine godina to se ne bi moglo reći za srpske ministre prosvjete. Prije svega odvojili su se od naroda, od učitelja i škola, a i od knjiga, te ne pamte kada su knjigu čitali. Dositej je ostao ministar za pamćenje, kao što je Vuk ostao kao reformator srpskog jezika.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala.

"NAJBOLJI FILM SVIH VREMENA"

2008-04-27T15:14:00.002+02:00

Klasik Orsona Velsa iz 1941. godine je verovatno najpoznatiji i najbolje ocenjeni film na svetu. Film prikazuje tragičnu priču o siromašnom detetu koje je otrgnuto iz svog rodnog doma i od svojih roditelja, da bi ga odgojio bankar. Kejn svoju reputaciju stvara kao darežljivi i idealistički pobornik ugroženih ljudi, a svoj egoistični um je usredsredio na političku karijeru, sve dok ti politički snovi nisu postali zasenjeni aferom sa pevačicom. Njegov život postaje pokvaren i na kraju samouništen željom da se ostvari američki san o uspehu, slavi, bogatstvu moći i besmrtnosti. Posle dva neuspela braka i preobražaja u zlovoljno čudovište, svoje poslednje dane provodi sam povučen od sveta i nesrećan u utočištu sopstvenog stvaralaštva- zloslutnom zamku ispunjenom skupocenostima kojima je pokušavao da nadomesti prazninu u životu. Otkriće i otkrovenje misterije života ovog multimilionerskog tajkuna vodi se kroz novinarsku potragu za značenjem jedinstvene reči na samrti: “Rosebud”.
Film je još pre svoje premijere izazvao velike kontraverze, jer je karikirao određene događaje i osobe iz života Vilijama Randolfa Hersta-moćnog novinarskog magnata i izdavača. Mnogi smatraju da je “Ružin pupoljak” odnosno “Rosebud” aluzija na polni organ Herstove ljubavnice, mada postoje i izvori koji navode da je “Rosebud” nadimak njegove majke koja je imala čudno blizak odnos s njegovim poznanikom. U svakom slučaju Herst je u svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje “Građanina Kejna”, što je rezultiralo finansijskim debaklom filma. Iako nije doživeo komercijalni uspeh sve do kraja drugog svetskog rata, kada je doživeo reizdanje, zadobio je zasluženo, ali odloženo priznanje u Evropi, a zatim i emitovanje na televiziji. Prilično je interesantno da je scenario veoma kompleksan i za današnje pojmove, 5-6 vremenskih linija, nekoliko uglova gledanja na Kejnov život iz perspektive različitih likova. Nominovan je za 9 oskara, a dobio je jednog i to upravo za scenario. U filmu su upotrebljene neke nove tehnike snimanja. Direktor fotografije Greg Toland je koristio tehniku dubokog fokusa- upotrebom različitih objektiva u kombinaciji sa odgovarajućim osvetljenjem, postiže se efekat, da se u filmskim scenama podjednako oštro vide i najudaljeniji i objekti koji su najbliži gledaocu, npr. tablete u krupnom planu iza kojih žena leži u krevetu, a u pozadini Kejn razgovara sa doktorom. Zvučni profil ovoga filma je jedinstven primer u istoriji, muzika je rađena paralelno sa snimanjem(obično se snimi sve, pa kompozitori dodaju zvučni komentar), pa su neke scene, njihov ritam i montiranje bili modifikovani da se vizuelno i auditivno savršeno poklope i nadopunjavaju.
Vels je uveo tehniku zvanu “munjevita montaža” u kojoj se kadrovi vezuju ne logikom priče, već kontinuitetom tona. Jednostavno govoreći, Orson Vels je bio prvi koji je ukomponovao sve do tada najvažnije filmske pravce u “Građanin Kejnu”- nemački ekspresionizam(Fric Lang, Fridrih Murnau), rusku školu montaže(Ejzenštajn,Pudovkin), ali takođe i prvi koji je napravio “film unutar filma” i iskoristio dokumentarnu građu, ne bi li zavarao publiku i unapredio priču. Upravo korišćenje elemenata ekspresionizma i montažne škole, te dokumentarne građe, pomisao na film, odnosno svest filma o samom sebi, dovodi do francuskog novog talasa koji se hrani Velsovim ostvarenjima ili filmovima Hičkoka, Džon Forda, Hoksa i ostalih. Inače, Orson Vels je izjavio da mu je jedina priprema za snimanje bila ta što je skoro 40 puta odgledao film “Poštanska kočija” Džona Forda. Kada su ga pitali šta “Rosebud” predstavlja, rekao je:”To je savršeni simbol Kejnove nesposobnosti da uspostavi ljudski odnos sa drugima ili da voli, kao i uzaludni pokušaji da predmetima ispuni prazninu. Znamo šta je radio i kako je živeo i umro, ali ne možemo znati šta je značio. Kejn je bio krajnje beznačajan ili možda kao stvarnost, dvosmislen i nepouzdan. Potraga za značenjem je ono što film “Građanin Kejn” čini toliko važnim, a ne njegov konačan zaključak”.
Možda nije lako gledati film iz današnjih gotovih matričnih produkcija, pravila koja danas doživljavamo, međutim bitno je istaći da su ona ogromnim delom postavljena na bazi Kejna. Za Orsona Velsa je film igra i tako se i ponašao, istraživao je, ali nije ostao na eksperimentu, već je postavio nove definicije.

Univerzitet u Beogradu(Istorijat univerziteta)

2008-03-29T01:41:00.006+01:00

Универзитет je институцијa која се, са пуним правом, сматра једним од највећих доприноса народа Европе светском културном наслеђу.
Порекло Универзитета може се пратити од почетка XIX века, од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу.
Године 1838. основан је у Крагујевцу Лицеј – прво у двогодишњем, а од 1840. године у трогодишњем трајању. Када је 1841. године Лицеј пресељен у Београд, добио је, поред иницијалног Филозофског, и Правно одељење. Природно-техничко одељење основано је 1853. године. На Лицеј су се могли уписати само кандидати који су завршили гимназију.
24. септембра 1863. године донет је Закон о устројству Велике школе, којим је Лицеј трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан Миша Анастасијевић поклонио „своме отечеству“, а које се и данас сматра једним од најлепших у Београду. Велика школа је у своме саставу имала три факултета – Филозофски, Правни и Технички. Године 1873. на Филозофском факултету образована су два одсека: Историјско-филолошки и Природно-математички, да би 1896. године тај факултет био реорганизован тако да обухвата четири одсека: Лингвистичко-литерарни, Историјско-географски, Математичко-физички и Хемијско-природњачки. Исте године на Правном факултету су формирана два одсека: Судски и Политичко-економски, а на Техничком факултету три одсека: Грађевински, Механичко-технички и Архитектонски.
Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама.
Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету, а Краљ Петар Први је 27. фебруара (12. марта по грегоријанском календару) те године потписао указ о проглашењу овог закона. Закон је зајемчио аутономију Универзитета, прокламујући да су „наставници слободни у излагању своје науке“. У периоду између два светска рата Универзитет у Београду наставио је да се развија. До обнове његовог рада дошло је 1. маја 1919. године. Новим Законом о универзитетима Краљевине Југославије из 1930. године тај орган је преименован у Универзитетски сенат. Већ 1920. године основана су три нова факултета, иначе наведена у Закону о Универзитету из 1905. године – Медицински, Богословски и Пољопривредни, при чему су им додељене посебне зграде. Почетком двадесетих година образовани су Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици – оба у саставу Универзитета у Београду. Технички факултет је подељен на пет одсека (Архитектонски, Грађевински, Машинско-електротехнички, Хемијски и Културно-технички и геодетски), а добио је и нову зграду. Године 1932. Пољопривредни факултет је постао Пољопривредно-шумарски, а 1936. основан је Ветеринарски факултет. На Медицинском факултету је 1937. године формиран Фармацеутски одсек. Настава на Правном факултету у школској 1940/41. години започела је у новој згради. Повећање броја факултета праћено је порастом броја наставника и студената: уочи Другог светског рата на њему је радило преко пет стотина наставника и студирало око десет хиљада студената. Универзитет у Београду представљао је најзначајнију академску институцију Краљевине Југославије, средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Поред већ поменутих великана, његов високи углед проносили су и Милутин Миланковић, Владимир Ћоровић, Ђорђе Тасић и други.
Универзитет у Београду прекинуо је рад 1941. године, када је земља окупирана од стране немачке војске. После ослобођења, 1945. године, нова комунистичка власт је обновила Универзитет, којом приликом је један број предратних професора из идеолошких разлога удаљен (Тома Живановић, Драгољуб Јовановић, Божидар С. Марковић, Александар Костић и многи други). Бастион демократских идеја и академских слобода у периоду до Другог светског рата, Универзитет у Београду је, као и остали универзитети у ФНРЈ, односно СФРЈ, у послератном раздобљу стављен под строгу политичку контролу. Ако се посматрају промене у структури Универзитета у послератном периоду, запажа се тренд повећања броја факултета. Године 1945. основан је Фармацеутски факултет, док се 1947. од Филозофског факултета одвојио Природно-математички факултет (који ће се 1995. године поделити на Биолошки, Географски, Математички, Физички и Хемијски факултет, као и на Факултет за физичку хемију). Године 1947. Економско-комерцијална висока школа претворена је у Економски факултет. Следеће године Универзитет је подељен на три самосталне организације: Универзитет, Велику медицинску школу и Велику техничку школу. Те године основан је Стоматолошки факултет, а Велика техничка школа поделила се на шест факултета: Архитектонски, Грађевински, Електротехнички, Машински, Технолошки и Рударски. Њима се 1949. године придружио Геолошки факултет, који је 1956. фузионисан са Рударским, поставши Рударско-геолошки факултет. Године 1949. Пољопривредно-шумарски факултет се поделио на Пољопривредни и на Шумарски факултет, а 1952. Православни богословски факултет је актом Владе НР Србије издвојен из састава Универзитета у Београду. Велика медицинска и Велика техничка школа поново су се припојиле Универзитету у Београду 1954. године.
Под окриљем Београдског универзитета образовали су се универзитети у Новом Саду, Нишу, Приштини и Крагујевцу, као и у Титограду (данашња Подгорица). С правом се може констатовати да је Универзитет у Београду био alma mater готово свих универзитета на подручју Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније. Сâм Универзитет у Београду гранао се и даље: 1960. основан је Саобраћајни факултет, а исте године из Филозофског факултета издвојио се Филолошки факултет. Две високе школе су 1968. године претворене у нове факултете – Факултет за физичку културу и Факултет политичких наука. Три године касније, основан је Факултет организационих наука, 1975. Дефектолошки (сада Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију), 1977. Факултет цивилне одбране (сада Факултет безбедности), а 1993. Учитељски факултет. Коначно, 2004. године, поништавањем акта о издвајању из састава Универзитета, Православни богословски факултет је враћен под окриље Универзитета у Београду. Број студената на Универзитету стално се повећавао у послератном периоду. Почетком шездесетих година прошлог века студирало је око 50.000 студената, а у школској 2004/05. години на основним студијама било је уписано укупно 71.683 студената. Од оснивања појединих факултета до почетка школске 2004/05. године, на Универзитету у Београду дипломирало је укупно 322.288 студената. Велики прилив студената био је подстакнут либерализацијом уписа и правом на ванредно студирање. После извесног времена, упис је ограничен уписним квотама за сваки факултет, а право на упис стиче се на основу резултата на квалификационом испиту и успеха у средњој школи. Од краја педесетих година организоване су постдипломске студије за стицање академског назива магистра наука, који је, почев од 1966. године, постао предуслов за пријављивање докторске дисертације. До данас је на Универзитету у Београду стечено 20.707 диплома магистра наука, а одбрањене су 12.073 докторске дисертације. Упоредо са бројем студената на основним и последипломским студијама, повећавао се и број наставног и помоћног наставног особља.
Данас на Универзитету у Београду ради 2.539 наставника (од чега 1.025 редовних професора, 706 ванредних професора и 808 доцената), 2.411 асистената и других сарадника у настави и 2.807 припадника ваннаставног особља. Потпунија оцена о развоју Београдског универзитета не може се дати уколико се не осврнемо на његову улогу у друштвеним збивањима током пола века од ослобођења земље у Другом светском рату. Јуна 1968. године избиле су на Универзитету у Београду студентске демонстрације, у којима је захтевано укидање превеликих социјалних разлика и исказано незадовољство према стању у друштву. Распад СФРЈ и формално успостављање вишестраначког система истакли су Универзитет у Београду у први план политичких борби које су обележиле последњу деценију двадесетог века. Његови наставници и студенти успели су да се пред крај осамдесетих година изборе за законске гаранције аутономије универзитета и академских слобода, али је од сâмог почетка деведесетих за већину на Универзитету постало јасно да Србија касни са транзицијом и да ће због изолације у односу на Европу наступити најтеже последице. Студентске демонстрације у марту 1991. и у јуну 1992. године показале су да је Београдски универзитет најжешћи центар отпора ретроградној и недемократској политици тадашњих власти. Декларација Универзитета у Београду из јуна 1992. године остала је сведочанство о одговорности коју су професори и студенти осећали пред надолазећим трагедијама и интелектуалној храбрости да се велика забринутост благовремено предочи јавности. У јесен 2000. године, међутим, Београдски универзитет је енергично одговорио на изазов пред који је стављен Законом о универзитету из 1998. године. Његови студенти су, као и раније, 5. октобра били у првим редовима демонстрација, којима је, коначно, оборен Милошевићев режим и обезбеђено признавање изборне воље грађана.
Суштински посматрано, аутономија универзитета васпостављена је одмах после 5. октобра 2000. године, а законски је уобличена средином 2002. године, када је усвојен Закон о универзитету, ослоњен на добра искуства закона с почетка деведесетих година. После деценије међународне изолације, Универзитет у Београду се крупним корацима вратио у интернационалну академску заједницу. Примљен је за члана Европске и Међународне асоцијације универзитета, а укључио се и у различите облике међууниверзитетске сарадње (TEMPUS пројекти, UNIADRION иницијатива и сл.). Интензивирана је међународна размена наставника и студената и организоване прве Joint Master студије са Универзитетом La sapienza у Риму и Универзитетом у Сарајеву. Приступањем Србије Болоњском процесу, пред Универзитет је постављен нови изазов: како се организовати да би се, до краја прве деценије XXI века, укључио у јединствени европски академски простор? Београдском универзитету је у јесен 2004. године поверена водећа улога у изради преднацрта Закона о високом образовању. Велики национални подухват укључивања Србије у Европску унију мора бити праћен прилагођавањем њеног система високог образовања захтевима Болоњског процеса, при чему би се концепт пуне мобилности професора и студената, који је данас европска реалност, проширио и на српске универзитете.
Универзитет у Београду је спреман да, у том контексту, задржи и унапреди своју позицију водеће високошколске установе у региону, чувајући оно вредно у својој традицији, због чега је и препознатљив као прави национални бренд, адаптирајући се изазовима новог времена.
Извор: http://www.bg.ac.yu/istorijat.php

Citati Homera Simpsona, doživotnog studenta

2008-03-27T22:14:00.002+01:00

Zanimljivosti

2008-03-26T05:37:00.004+01:00

Devedesetpetogodišnja Nola Ohs iz Kanzasa najstariji je student na svetu. Nola će, kada bude diplomirala sledećeg meseca, oboriti Ginisov rekord koji je pre nje postavila Mozela Ricardson, koja je sa 90 godina dilomirala žurnalistiku na Univerzitetu Oklahoma.
Nola ističe da nije nameravala da obori rekord. Ona se nakon smrti njenog muža Vernona 1972. godine upisala na koledž, a prošle jeseni i na Univerzitetu "Fort Hays State".
Njena dvadesetjednogodišnja unuka diplomiraće istog dana kada i Nola.
"Koliko još mojih vršnjaka ima priliku da studira sa svojom bakom? Ona je stvarno super i ostali studenti je vole", rekla je Nolina unuka Aleksandra.
"Svi su me prihvatili i osećam se kao jedna od njih. Poštuju me", objasnila je Nola.
"Nola donosi dinamičnost na moja predavanja", rekao je jedan profesor za ovu baku koja ima trojicu sinova, 13 unuka i čak 15 praunuka.

Izvor: (MONDO)

Lista najboljih univerziteta u svetu

2008-03-26T05:08:00.003+01:00

Beogradski univerzitet 426, a 174. u Evropi. – Srbija, uz Sloveniju, na listi od 40 zemalja sa visokoškolskim ustanovama među prvih 500. Na svetskoj rang-listi 3000 univerziteta, koji se mogu naći na svetskoj elektronskoj mreži, naš najveći i najstariji – Beogradski univerzitet, zauzeo je – 426. mesto. Na listi 500 evropskih univerziteta koji su najuticajniji na vebu, BU je rangiran pod brojem 174. Od visokoškolskih ustanova sa prostora nekadašnje SFRJ, od našeg je bolji samo Univerzitet u Ljubljani. Tako se Srbija, uz Sloveniju, našla na listi od 40 zemalja koje imaju univerzitete rangirane među 500 najboljih na svetu.
Ovo je samo deo podataka objavljenih na sajtu "Webometrics ranking of world universities", koji inače dva puta u toku godine ažurira liste svetskih visokoškolskih ustanova. Navedeni podaci su za januar 2007. godine, a nove liste biće objavljene u julu.
Treba napomenuti da ove liste nisu sačinjene na osnovu akademskih pokazatelja, kao što su na primer broj i uspeh studenata i profesora, već po osnovu vidljivosti na svetskoj mreži. Rangiranje je prvi put urađeno 2004. godine, uz pomoć četiri najveća svetska pretraživača. Kriterijumi koji se koriste za pravljenje lista su broj, obim, popularnost i uticaj veb-stranica univerziteta i svega onoga što sa jedne visokoškolske ustanove dospe na svetsku mrežu uključujući monografije, izveštaje, pres konferencije, naučne konferencije, teze, seminare, lične strane, digitalne biblioteke i opšte informacije visokoškolskih ustanova, njenih departmana, studenata, diplomaca, istraživača i svih ljudi koji rade na univerzitetu.
Međutim, ovi podaci ne bi trebalo da budu presudni budućim brucošima prilikom izbora fakulteta, ali mogu da budu značajan plus za one visokoškolske ustanove koje su zauzele dobre pozicije, jer pokazuju njihovu otvorenost i predanost savremenim tehnologijama.
Po ovim parametrima, na listi top 3000 univerziteta u svetu, prvih 18 mesta pripalo je američkim visokoškolskim ustanovama – MIT, Stanford, Harvard, Barkli, Pensilvanija Stejt... Procentualno gledano, u svetskom top 100, više od polovine ili 53%, ide na američke univerzitete, drugo mesto je pripalo Nemačkoj (10%), a slede Kanada (8%) i Velika Britanija (6%)
Prvi evropski univerzitet – Kembridž, "zaslužio" je tek 19. mesto i to vrlo diskutabilno iza Teksaškog ili Kalifornijskog univerziteta. Američku dominaciju od sedamdesetak mesta u prvih 100 "kvari" i Univerzitet iz Toronta (23 mesto), Tehnološki institut iz Ciriha (32), Univerzitet Britanske Kolumbije (36), a Oksford (42) je za jedno mesto izgubio bitku od Havajskog univerziteta (41).
Od univerziteta sa prostora bivše SFRJ, najbolje je rangiran Univerzitet iz Ljubljane na 283. mestu. Univerzitet iz Maribora je 708, a Zagrebački univerzitet je 2406. u svetu.
Ove cifre daleko bolje izgledaju na evropskoj listi 500 najboljih visokoškolskih ustanova. Top pet pripadaju Kembridžu, Institutu za tehnologiju u Cirihu, Oksfordu, Edinburgu i Univerzitetu u Oslu. Čuvena Bolonja je na 15. mestu (80. u svetu), Ljubljanski univerzitet je 105, a Beogradski univerzitet je na 174. mestu.
Na listi top 100 za SAD i Kanadu, poređani su: MIT, Stenford, Harvard, Barkli i Pensilvanija Stejt, a top tri Latinske Amerike zauzimaju Nacionalni autonomni univerzitet Meksika (81. u svetu), Univerzitet Sao Paolo (97) i brazilski Universidade Estadual de Campinas (190. na svetu).
Prava slika, međutim, dobija se tek kada se zaviri u nacionalne liste. U Srbiji još nije sprovedena akreditacija fakulteta, tako da su samo taksativno navedena 42 univerziteta i fakulteta sa njihovim sajtovima. Zanimljivo je da na ovom spisku nema Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, ali da ima dva univerziteta na albanskom jeziku – Prištinski i Ilirija.
Fakultet strojarstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, najbolje je rangirana visokoškolska ustanova na hrvatskoj listi, sa naznakom da mu je rang u svetu – 1862. Medicinski fakultet Univerziteta u Rijeci je poslednji, a u svetu zauzima 4642. mesto.
Kada je reč o Sloveniji, na njihovoj listi su univerziteti u Ljubljani (283. u svetu), Mariboru (708), Novoj Gorici (4534) i Univerzitet Primorska sa sedištem u Kopru (3842).
Listu, doduše još kraću nego Slovenci, imaju i komšije iz Bosne i Hercegovine. Prvi je Univerzitet iz Sarajeva (2638. na svetu), a drugi Univerzitet u Banjaluci (4308).
Na makedonskoj listi je jedino Univerzitet "Ćirilo i Metodije" iz Skoplja, sa svetskim rangom – 2154.
Lista visokoškolskih ustanova u Švajcarskoj stigla je do broja 36, a ono što upada u oči jeste da gornju polovinu liste čine univerziteti sa francuskog govornog područja, a donju sa nemačkog. Ove visokoškolske ustanove su i dobro rangirane na svetskoj listi. Navešćemo prvih nekoliko mesta na švajcarskoj listi: Tehnološki institut u Cirihu (32), Politehnička škola u Lozani (93), slede univerziteti u Ženevi (110), Cirihu (131), Bernu (207), Bazelu (308), Lozani (465), ...
Ako nam je i jasno kako ne postoji nacionalna lista za Srbiju, gotovo neverovatno zvuči da, barem prema ovom sajtu, ne postoji nacionalno rangiranje ni u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj... Ali zato postoji rangiranje za Rumuniju i njihovih 16 visokoškolskih ustanova. Najbolji je Politehnički univerzitet u Bukureštu, koji je 1195. na svetu. Na drugom mestu je Univerzitet u Bukureštu, koji je na svetskoj rang-listi tek 1243.
Ono što ipak dovodi u sumnju neke od ovih podataka jeste ruska lista visokoškolskih ustanova, od kojih je najpoznatija – Univerzitet Lomonosov iz Moskve, tek na 232. mestu na svetu, iako je poznato da upravo najveći svetski mozgovi današnjice dolaze sa ove visoke škole. Ruska lista ima 100 univerziteta i fakulteta, a posle Lomonosova slede državni univerzitet Novosibirsk (787), Univerzitet u Sankt Peterburgu (834), Moskovski institut fizike i tehnologije (887), ...

Izvor: "Politika", Sandra Dimitrijević

Ciljevi fakulteta

2008-03-24T21:32:00.006+01:00

Prvi univerziteti u svetu se pojavljuju još u 12. veku. Prvo su osnivane visoke škole i fakulteti, potom su se oni udruživali u univerzitete. Koncepcija u kom je školski obrazovni sistem vežbaonica poslušnosti u dvadesetom veku postaje neprihvatljiv za većinu zemalja sa društveno uređenim sistemima. Koliko je važno podsticanje kreativnosti i sloboda u naučno istraživačkom radu pokazuje i svetli primer ingenioznog Nikole Tesle, koji je mogao da koristi svoje sposobnosti upravo u tako koncipiranom sistemu. Prvenstveni cilj fakultetskog obrazovanja je da ojača osnovu akademskog istraživanja i da doprinese razvoju države. Problematika sa kojom se suočava naš obrazovni sistem, a samim tim i društveni je nepraktičnost. Naravno u svakom sistemu ima dobrih i loših strana. Recimo kritičari zapadnih obrazovnih sistema smatraju da je sve koncipirano na takav način, da profesija kao što je pravnička i slične postanu mašine za pravljenje novca. Kod nas sa druge strane je prioritetno opšte obrazovanje i teorijski pristup problemima. Opšte obrazovanje i teoretički pristup je od velike važnosti, ali vremenom je načinjena fatalna greška, ova dva koncepta su automatski povezivana sa inteligencijom. Međutim, isključivo reprodukovanje informacija ne podstiče kreativnost, odnosno učenje postaje posvećeno samo sebi, a ne budućnosti. Ljudi su oduvek povezivali smisao za humor sa inteligencijom, i to je umnogome tačno. Dakle, bitan je način na koji se koriste i povezuju informacije, a ne sama količina informacija. To što je neko upoznat sa koliko rudnih bogatstava raspolaže Kongo može, a i ne mora da bude od koristi. Inače funkcionalno korišćenje informacija nije nikakva novina, Spartanci su veoma dobro vladali ovim principom. Rimski senator Plinije Mlađi je rekao: "Čitati mnogo- da, bilo šta- ne!" Pre ili kasnije, svesno ili nesvesno, ljudi vrše selekciju informacija, na koji način to rade, može da im bude od velike koristi ili štete. Sećam se da sam razgovarao sa čovekom koji je postao svetski priznati slikar prvo u inostranstvu, pa tek onda kod nas. Nije završio likovnu akademiju, a talenat za slikanje je otkrio u kasnim tridesetim. Na početku karijere je pokušao da održi izložbu u Beogradu, ali prvo pitanje koje su mu postavljali bilo je:"Da li si završio akademiju?" Odlučio je da okuša sreću u Madridu i prvo pitanje koje su mu tamo postavili bilo je:"Možemo li da vidimo slike?" U tome se i ogleda osnovna razlika između našeg i inostranog sistema obrazovanja. Kventin Tarantino nije završio režiju, ali on zna da pravi filmove, suština nije diploma, već da li znaš nešto da uradiš, ako ne znaš probaj da naučiš. Zanatski pristup školovanju je rešenje i programe treba prilagoditi željama studenata i potrebama tržišta. Takođe, potrebno je obezbediti mogućnost da se studiraju dve struke istovremeno. Prosvetni program treba biti veoma fleksibilan, tako da učenik već na početku srednje škole prepozna svoje afinitete, pa shodno s tim osim obaveznih, može da bira i predmete koji odgovaraju njegovom senzibilitetu. Tako da će mu odabir fakulteta biti logičan nastavak interesovanja i profesionalnog usavršavanja.

Najbolji univerziteti u Evropi i svetu

2008-03-22T20:40:00.006+01:00

Univerzitet Harvard (Harvard University) je privatni univerzitet u gradu Cambridgeu SAD. Osnovan godine 1636, Harvard je najstarija akademska institucija koja još uvek deluje u Sjedinjenim Državama. Predstavlja jedan od osam univerziteta koji čine elitni Ivy League.
Institucija je nazvana Harvard College 13.3.1639, prema svom prvom donatoru, mladom svešteniku po imenu John Harvard. Kao osoba koja je diplomirala na Emmanuel Collegeu u Engleskoj, John Harvard oko četiri stotine knjiga iz svoje zbirke ostavlja, kao osnovu za biblioteku budućeg koledža, zajedno s polovinom svog bogatstva koje je iznosilo nekoliko stotina funti. Najstarije službeno spominjanje Harvarda, kao "univerziteta" umesto "koledža", datira iz novog Ustava Massachusettsa iz 1780.
Charles William Eliot je kao predsednik Harvarda u svom mandatu 1869-1909 radikalno izmenio Harvard u moderni istraživački univerzitet. Eliotove reforme su uključivale izborne kurseve, manje razrede i prijemne ispite. Harvardski model je bitno uticao na sistem američkog obrazovanja, i na koledžima i na univerzitetima.
Godine 1999. Radcliffe College, stvoren 1894. kao deo "Harvard Annexa" za žene, formalno se spojio s Univerzitetom Harvard, postavši Radcliffe Institute for Advanced Study.
Zbirka knjiga u Harvardskoj biblioteci sadrži više od 15 miliona primeraka, što je čini četvrtom od pet "mega-biblioteka" na svetu, (ispred British Library, Kongresne biblioteke, francuske Bibliothèque Nationale, a ispred New York Public Library). Harvard raspolaže sa budžetom od 29,2 milijardi $ (2006). Druga je po veličini od svih besprofitnih organizacija, iza Bill & Melinda Gates Foundation).
Harvard se smatra jednim od najelitnijih univerziteta u SAD. Godine 2007. U.S. News & World Report je Harvard rangirao na drugo mesto u SAD, iza Univerziteta Princeton.

Izvor: Wikipedia